Тирол на Пештери

Давно је постао манир овдашњих новокомпонованих политичара да продају маглу позивајући се на „светска искуства“. Међу таквим нереалним, празним, чак и измишљеним причама могла би да се нађе и идеја о аутономији Санџака по узору на италијанску покрајину Јужни Тирол.

Причу о Санџаку као Јужном Тиролу изложио је потпредседник СДА Санџака Енис Имамовић. Она на први поглед звучи атрактивно, али Санџак и Јужни Тирол нису део ни сличне, а још мање исте приче. То је као да у исти кош, под једним именом, трпате јабуке и крушке.

Јужни Тирол је покрајина у Италији где са другом покрајином, Трентином, чини аутономни регион. Под „капом“ италијанске државе овај регион део је Европске уније.

Поред Јужног Тирола у Италији, постоји и Тирол у Аустрији. Два Тирола данас су  комшије, пре мање од једног века били су у једној држави.

У италијанском, Јужном Тиролу две трећине становника говори немачки језик. Тек мањи део становништва ( око 20 одсто) користи италијански језик.

Јужни Тирол припојен је Италији после окончања Првог светског рата и распада Аустро-Угарске. Краљевина Италија је тада, као савезник победника, добила право да анектира Јужни Тирол.

После тога, посебно у време фашистичке диктатуре Бенита Мусолинија, уследила је брза и насилна „италијанизација“ покрајине. Немачко становништво почело је да се исељава, постојећа национална структура озбиљно је поремећена ...

После Другог светског рата овај тренд је настављен али је немачко становништво почело да се политички организује, тврди националисти били су све бучнијиm а њихов основни захтев био је једноставан: одвајање од Италије и припајање Аустрији. Незадовољство италијанском влашћу убрзано је расло и шездесетих година прошлог века прерасло је у политичко насиље и тероризам.

Дугогодишњи преговори Аустрије и Италије довели су до смиривања страсти. Јужни Тирол добио је велику аутономију. Сепаратисти се, међутим, никада нису смирили. Чак ни после уласка Аустрије у ЕУ 1995. године – у Бечу се тада говорило да је Тирол опет уједињен  - у Бозену нису утихнули захтеви за одвајање од Италије.

Новина је једино што се сада међу сепаратистима појављују разлике: већина би да се покрајина прикључи Аустрији, мањина види Јужни Тирол као кантон у Швајцарској.

На крају у причи о Санџаку и Јужном Тиролу појавио се и детаљ да буџет италијанске покрајине износи пет милијарди евра. Да, то је податак који ћете лако пронаћи на Википедији. Оно што се не каже неупоредиво је значајније: овај новац није поклон из Рима и Брисела– он је, највећим делом зарађен у Јужном Тиролу.

И где је ту паралела са Санџаком? Потпредседник СДА сетио се Јужног Тирола зато што тамо, у поређењу са Санџаком, теку мед и млеко. Изгледа да се ту и крије „квака“ ове приче како би аутономија Јужног Тирола могла да буде узор за Санџак. Аутономија у магли као одскочна даска за нешто више.