„Индексовци” упорнији од државе

Седам година од избијања афере „Индекс” и пет година од почетка суђења за највећу академску аферу у историји Србије, „индексовци” узвраћају ударац. Јер, упркос ставу Комисије за акредитацију и проверу квалитета да није академски часно да се за руководеће функције бирају наставници који су на оптужници дугој 87 имена и 150 кривичних дела, за место декана поново је једини кандидат управо професор оптужен у овој афери.

Да чудо буде веће, он је на тој позицији и тренутно, као в. д. декана, а заменио је професора који је у фотељи првог човека Правног факултета био пуна два мандата, а који се такође налази на оптужници! И као да то није доста, и на продеканска места су биране такође колеге по оптужници – они седе и у Савету факултета, они и даље испитују студенте и деле лекције, оцене и дипломе.

А подсећања ради, оцене су се продавале за 500 до 1.000 евра, а дипломе за 12.000 до 16.000 евра – и за то постоје и видео-докази.

Неко ће одмах рећи – постоји претпоставка невиности. Слажемо се, али одмах наводимо и контрапример, рецимо немачког законодавства, где је предвиђено да суд својом одлуком отклања из професије до окончања поступка сваког оптуженог за примање мита, злоупотребу службеног положаја или друго кривично дело корупције.

Спорост судства, а све под плаштом аутономије универзитета и факултета, под који се последњих година свашта гура, „индексовци” вешто користе да и даље жаре и пале факултетом. Ретки наставници који нису на оптужници годинама су на мети ове групе, попут професора Марка Павловића или асистента Зорана Чворовића, који је чак добио и отказ па судском одлуком враћен на факултет.

Не споримо аргументе да је ово најобимнији поступак у историји српског правосуђа и да је судити толиком броју окривљених практично немогуће. Али, поређења ради, слична афера у Хрватској је завршена за само седам месеци.

Али да оставимо суд по страни. Очигледно је да ни академска заједница нема снаге, а ни механизме да се избори са онима у чију се част и поштење посумња.

„Индексовци” су сада пребацили лопту у двориште Комисије за акредитацију, показујући да се не боје, да им се може и да ће тако и да наставе. Зато КАПК мора да предузме све законом дозвољене механизме да се већ једном стане на пут самовољи оних који нашу децу треба да уче етици. Јер ово није само „прст у око” овом највишем државном телу задуженом за акредитацију факултета у Србији, ово је „прст у око” сваком човеку у Србији који поштено зарађује свој хлеб, који је поштено дошао до индекса, дипломе и посла.

Ово је „прст у око” правосуђу, академској заједници, онима који не користе партијске, пријатељске нити родбинске везе. Сада су КАПК и суд на потезу. Нека им рука не задрхти када буду доносили пресуду (одлуку), јер иза њих стоји све што је часно и поштено у држави Србији.