Заблуде о "фиреровим аутопутевима"

Афере које не престају око, сада већ бивше, водитељке немачке државне телевизије Еве Херман уздрмале су једну од заблуда која је, из нацистичких времена, опстала до данас: она о историјату немачких аутопутева.
Захваљујући нацистичкој пропаганди, све ово време се, наиме, веровало да је немачке аутопутеве, прве модерне саобраћајнице тог типа у Европи, "измислио" Адолф Хитлер. И да је помоћу јавних радова које је тиме отворио - опет заблуда - Немачку лишио масовне незапослености.

Прелепа Ева Херман је почетком септембра, приликом промоције своје књиге, уз опаску да је Хитлер био оличење зла, похвалила политику нациста према жени и породици. Довољно да крене јавна лавина која је пресекла веома успешну каријеру "краљице вести". Управа телевизије је промптно реаговала. Херманова је, по кратком поступку, изгубила посао, о чему је "Политика" већ писала.

Гостујући пре неку ноћ у једној популарној телевизијској емисији, Ева Херман се најпре пожалила на "јавну егзекуцију" којој је била изложена. И на атмосферу која је створена, у којој се, ето, не сме споменути ни оно што је неспорно било добро у време нациста. На пример - изградња аутопутева.

Њеном дојучерашњем колеги то је деловало као нова провокација, па је, пред камерама, просто отерао гошћу из студија, констатујући да више нема шта са њом да разговара. Та сцена се претворила у нову медијску и политичку "бомбу". Јавност се оштро поделила. Једни су опет кренули дрвљем и камењем на Херманову. Други на - водитеља.

Неки медији су њену похвалу Хитлеровим аутопутевима искористили као "шлагворт" за накнадно "прелиставање историје" и обрачун са жилавом нацистичком пропагандом која је у свест Немаца усадила ту "сагу".

Све је у тој инсценацији почело 23. септембра 1933. године у Франкфурту. Тога дана Хитлер је дао знак за почетак радова на аутопуту Франкфурт-Манхајм-Хајделберг и посредством радија обнародовао "нову градитељску еру". У целој земљи је тога дана посао стао на неколико минута како би нација, посредством радија, чула фирера.

На сва звона је потом најављен "фиреров програм обнове" који је предвиђао изградњу 6.000 километара аутопутева и ангажовање најмање 600.000 радника. Ниједан од тих циљева није остварен, али се фирер, у земљи са преко шест милиона незапослених, многима јављао као "спас са неба".

Покретачка снага читавог подухвата, с чим се, иначе, није јавно баратало, била је идеја главног Хитлеровог неимара задуженог за путеве, Фрица Тота, да аутопутеви постану национална "одбрамбена артерија": требало је да омогуће пребацивање 300.000 војника, у две ноћи, са источних на западне границе земље, иако је Вермахт фаворизовао - железницу.

Да би фирер био устоличен као први градитељ и изумитељ аутопутева, нацисти су "деградирали" заиста први аутопут направљен пре њиховог доласка на власт, још у Вајмарској републици: прогласили су аутопут Келн-Бон за "регионалну цесту".

Радило се, иначе, о првом европском аутопуту, дугом двадесет километара, са по две коловозне траке у оба правца, "без укрштања" и "само за - аутомобиле".

Отворио га је тадашњи градоначелник Келна, потом први канцелар Западне Немачке Конрад Аденауер, 6. августа 1932. године, констатујући да ће "тако изгледати цесте сутрашњице".

Још 1927. године сачињен је, иначе, амбициозни план о изградњи 22.000 километара модерних путева са више трака. Пораст броја аутомобила - од 1920. до 1925. у Немачкој се повећао са 75.000 на 256.000 - ишао је у прилог таквим амбицијама. Реализацију плана осујетила је, међутим, светска привредна криза која је, после краха на њујоршким берзама, свом силином погодила и Европу.

И отпор изградњи аутопутева, као "непотребног луксуза", у самој Немачкој био је жесток. Тадашњим министар Рајха за саобраћај Теодор фон Жерар одбацио је план о изградњи аутопута Хамбург-Франкфурт-Базел.

И Хитлерови нацисти су, док су се још налазили у опозицији, били изричито против изградње аутопутева. Кад су дошли на власт, направили су радикалан заокрет. Хитлер је најавио први пут на сајму аутомобила у Берлину 11. фебруара 1933. Касније је уследила његова идеја о "народном аутомобилу" који ће бити "доступан сваком Немцу". Тако је рођена чувена Фолксвагенова "буба".