Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

САД и Русија без договора

САД и Русија без договора
Топао пријем после хладног самита: клизачица ЦСКА са Рајсовом (Фото АФП)

Према извештајима агенција
Москва – Кондолиза Рајс и Роберт Гејтс су из Москве отишли празних руку, јер ниједно од спорних питања између Сједињених Држава и Русије није решено током њихове посете. Договора није било ни о постављању елемената противракетне одбране САД у Пољској и Чешкој – чему се Русија оштро противи – ни о иранском нуклеарном програму, а питање статуса Косова и Метохије није поменуто у званичним саопштењима са разговора. Током јучерашњих разговора са руским премијером Виктором Зупковом нарочита пажња је, како се истиче, била посвећена економској сарадњи, при чему је Зупков нагласио да је неопходно завршити преговоре о приступању Русије Светској трговинској организацији (СТО), као и укинути такозвани Џексон-Ваников амандман уз амерички закон о трговини из 1974. године, којим су ограничене трговинске везе са Русијом.

Рајсова и Гејтс су у Русију допутовали у петак, где су у Москви са руским колегама Сергејем Лавровом и Анатолијем Серђуковом одржали преговоре у формату "два плус два". Они су се састали и са председником Руске Федерације Владимиром Путином.

Четворо министара је размотрило америчке планове о инсталирању елемената противракетне одбране у Пољској и Чешкој, што Русија сматра претњом по њену националну безбедност, и неколико споразума који обезбеђују стратешку стабилност.

На преговорима су представници администрације Сједињених Америчких Држава инсистирали на неопходности изградње база у те две европске земље, понављајући да противракетна одбрана није усмерена против Русије.

Званичници Москве и Вашингтона нису постигли договор ни о односима према Ирану због нуклеарног програма те земље, а Русија је саопштила да се противи новим санкцијама према Техерану.

Рајсова се јуче срела и са представницима осам руских невладиних организација за заштиту људских права, којима је понудила помоћ. Према речима учесника састанка, Американка није давала никакве оцене, а разговарано је о стању људских права и слободи изражавања у Русији, питањима правосуђа, спровођењу закона о невладиним организацијама и о стању на северном Кавказу.

После сусрета у резиденцији америчког амбасадора у Москви, један од учесника разговора, директор Московске канцеларије за људска права Александар Брод, рекао је да су представници организација говорили "прилично оштро" о стању поштовања људских права, пренела је агенција Интерфакс. "Говорили смо о ауторитаризму, о кризи људских права", рекао је Брод, додајући да, ипак, "не може да све приказује црним и да се не слаже са мишљењем да је 90-их година у Русији владала демократија а сада се иде уназад".

Директорка Центра "Демос" Татјана Локшина рекла је да је са Рајсовом разговарано о ситуацији у руском цивилном друштву и "законодавству које уређује борбу против екстремизма а може бити искоришћено као оружје против политичке опозиције". Према њеним речима, тема је била и ситуација на северном Кавказу и посебно "опасно стање" у републикама Ингушетији и Дагестану.

--------------------------------------------------------------------------

У САД осуђен руски дипломата

Њујорк, Москва – Руски дипломата Владимир Кузњецов осуђен је пред судом у Њујорку на четири године затвора због тога што је помогао да се "опере" више од 300.000 долара које су разне фирме давале као мито да би добиле уговоре са Уједињеним нацијама. Кузњецов је био председавајући буџетског комитета УН, а казну од 51 месеца затвора и више од 73.000 долара добио је због малверзација у програму "Нафта за храну" са Ираком.

Руско министарство спољних послова саопштило је да је разочарано овом пресудом, а у Москви се верује да су оптужбе против Кузњецова исфабриковане из политичких разлога.

С. Р.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.