Угљанинова опасна изборна игра

Да није изречено на Балкану, осетљивом и на најмањи призвук етничких размирица, звучало би као виц. Сулејман Угљанин је у жару вербалног рата са државним врхом Србије, изазван тражењем аутономије за Санџак, рекао да ће се жалити Савету безбедности УН. ЕУ и ОЕБС-у, такође.

Прецизније, Странка демократске акције Санџака, чији је лидер бивши министар Угљанин, најавила је да ће као парламентарна странка и „легитиман представник Бошњака” упутити захтев овим институцијама да предузму мере и заштите Бошњаке у Србији након наводних претњи које им је упутио државни врх.

Угљанин је после дуже паузе доспео у медије захваљујући кампањи за изборе за национални савет те мањинске заједнице и све што је говорио последњих неколико дана звучи управо онако како је за „Политику” оценио његов земљак Расим Љајић: „Страшно. Ове Угљанинове изјаве су као преписане из 90-их година, ако погледате у архиву, видећете да исте изјаве поново даје 25 година касније.”

Зарад победе на овим изборима, Угљанин је од Бироа за координацију служби безбедности тражио да повуче све своје „војне, обавештајне и ратне припаднике који раде на разбијању бошњачког јединства” и да без одлагања обавести јавност о судбини убијених, масовно отетих, несталих и прогнаних Бошњака Санџака у последњих двадесетак година, као и о претресима и малтретирањима око 17.000 бошњачких породица. Уколико државни органи одбију овај његов предлог, Угљанин је рекао да ће од поменутих међународних институција тражити одређене мере сигурности.

Да ли заиста Угљанин може да интернационализује питање Рашке или се само служи некада успешним методама за добијање гласова?

Потпредседник Владе Србије, министар и председник Социјалдемократске партије Србије Расим Љајић сматра да интернационализација овог питања не би дала никакав резултат. „Сваки од представника међународне заједнице са којим сам разговарао, овакве изјаве означава као радикалне, екстремистичке и нереалне. Дакле, оне неће дати никакав позитиван резултат, Србија неће платити никакву цену, јер је проблем вештачки надуван, али сви који доле живимо плаћаћемо цену урушавањем сваке економске перспективе”, рекао је Љајић за „Политику” и подсетио да овај регион ионако има проблем са привлачењем инвестиција и да ће стварање перцепције о политички нестабилном подручју уништити сваку будућу шансу.

Када се постави питање да ли Угљанин уопште поседује инструменте да своје циљеве и оствари, ипак се добија потврдан одговор. Десетак амбасадора који су 2007. године основали групу „Пријатељи Санџака”, утицајна је група.

Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе сматра да је питање Санџака интернационализовано још оснивањем ове групе и да се питање Новог Пазара и радикализације муслиманског фактора користи кад год Србија жели да „одигра тврђе” и заштити своје интересе.

„Али сада имамо ратове у Сирији и ово више није само балканска рачуница, него шира блискоисточна рачуница и нисам сигуран колико у овом тренутку одговара радикализација муслиманског фактора на Балкану, пре свега САД. До пре три године, сасвим сигурно, то је била њихова рачуница. Радикални ислам је тада усмеравао, контролисао и служио да би се вршио притисак на Београд, Софију и Скопље. Имамо ту још један фактор: центар радикалног ислама за овај део Европе је у Бечу и много зависи од будућег постављања Аустрије и Немачке о овом питању”, сматра Пророковић.

Б. Митриновић

-------------------------------------------------------------

Љајић: У Санџаку више нема међуетничке напетости

„Имамо мање инцидената на етничкој основи него што има Војводина за коју се сматра да је центар толеранције. За разлику од 90-их година, ми сада у Санџаку немамо међуетничке напетости, него унутарбошњачке и напетости унутар верске заједнице”, сматра лидер СДПС-а Расим Љајић.

-------------------------------------------------------------

Ко су „Пријатељи Санџака”

Нови Пазар – Неформалну групу „Пријатељи Санџака” основале су 2010. године у Београду амбасаде десетак земаља и међународних организација, на иницијативу тадашњег амбасадора САД Камерона Мантера. Поред америчког у тој групи су амбасадори Немачке, Велике Британије, Турске, Швајцарске, Данске, Јапана, Чешке, Шведске, Норвешке, Аустрије, као и ЕУ, ОЕБС-а и УН.

Амбасадори или представници амбасада често долазе у Нови Пазар који рачуна на донаторску помоћ из ових земаља.

Како се после њихових разговора са овдашњим политичким представницима обично саопштава, интересује их укупна политичка и економска ситуација у овом делу Србије.

Амбасадор САД Мајкл Кирби је Нови Пазар и Тутин посетио у јулу ове године (долазио је и раније) и после разговора са градоначелником Мехом Махмутовићем оценио да је регион Санџака веома важан и динамичан регион Србије, један од неколико где расте број становника.

Новопазарски градоначелник је у понедељак био гост на једном пријему у америчкој амбасади.

Својевремено су челници Новог Пазара најављивали да ће, уз ангажовање „Пријатеља Санџака” у Бриселу отворити представништво Санџака. О тој иницијативи се за сада ћути.

С. Б.