Јавна предузећа у в. д. стању

Највећи број јавних предузећа у Србији воде директори који су у в. д. стању, а за нека од њих нису ни расписани конкурси за директоре, иако им је рок био 30. јуна прошле године. То можда и најбоље говори у каквом су функционалном стању јавна предузећа када њима руководе прелазна кадровска решења. Како очекивати да тако обезглављена предузећа, попут „Железница Србије” реализују пројекте вредне 1,2 милијарде евра?

Због опструкције руског кредита од 800 милиона долара у прошли понедељак смењена су и два преостала извршна директора „Железница Србије” – Предраг Јанковић и Светозар Ћапин. Мада је, према незваничним информацијама, то био један од разлога због кога је летос без фотеље остао и генерални директор Драгољуб Симоновић. Њих тројица, као чланови Одбора директора, били су овлашћени да са Руским државним железницама потписују анексе уговора, али су због неслагања око цене радова на железничком „Коридору 10” и захтева да цена буде умањена одбијали да потпишу документе за тај пројекат. Руска страна им је додуше донекле изашла у сусрет и смањила првобитну цену за 5,6 милиона долара, али домаћи преговарачи нису били задовољни. Распуштање пројектног и преговарачког тима била је кап која је прелила чашу, па је влада предложила Скупштини „Железница” да смене и ова два преостала директора. Епилог те целе приче је да радови на модернизацији шест деоница „Коридора 10” нису почели у јуну када је планирано и вероватно је ова грађевинска сезона изгубљена за тај пројекат.

На питање како функционишу када су им разрешена сва три члана Одбора директора и ко им потписује документе у „Железницама” кажу да је у тој ситуацији, председник Скупштине предузећа Зоран Анђелковић упутио писмени налог свим руководиоцима (помоћници генералног директора, директори дирекција, сектора и центара, шефови чворова и секција), да су дужни да поступају искључиво у складу са својим овлашћењима и да своје активности врше искључиво у домену дневних послова у циљу нормалног функционисања железнице. Они тврде да је на овај начин у „Железницама Србије” обезбеђено редовно и несметано пословање и функционисање и поред чињенице да су разрешена сва тројица чланова Одбора директора.

Влада Србије ће врло брзо, према најави ресорне министарке Зоране Михајловић, именовати челнике у овом предузећу. До тада нема потписивања никаквих уговора без сагласности Министарства саобраћаја. Ти директори ће имати статус в. д. јер ће ускоро бити припремљен и расписан конкурс за који је бизнисмен Милан Беко најавио да ће се пријавити.

Електропривреда Србије је све до јуче била још драстичнији пример, јер је фотеља генералног директора тог предузећа празна од 11. септембра када је престао мандат в. д. директору Александру Обрадовићу. Овим великим системом формално је управљао заменик генералног директора.

ЕПС је иначе био једно од малобројних предузећа која су испоштовала законски рок за расписивање конкурса. То су 30. јуна 2013. још учинили „Стара Планина”, „Скијалишта Србије” и ПЕУ „Ресавица”.  Тек касније влада је одлучила да спроведе јавни конкурс за директоре „Путеви Србије”, „Емисиона техника и везе”, „Склоништа” и за пет националних паркова. Ту су још и „Нуклеарни објекти”, „Новинска агенција Танјуг”, ЈП за новинско издавачку делатност „Панорама”. Упркос томе у некима од њих попут ЕПС-а или „Путева Србије” остали су да управљају в. д. директори.

Немања Ненадић, програмски директор „Транспарентности Србије” каже да за такво стање велику одговорност сноси Влада Србије, јер она доноси одлуку о именовању директора. Он сматра да је в. д. стање идеалан изговор за  неспровођење реформи које су преко потребне у великим системима.

Према његовом мишљењу постоји више разлога због којих влада не решава овај проблем. Један је, да нема договора унутар саме коалиције око поделе предузећа. Други је што се на в. д. директоре може лакше утицати него на партијски постављене директоре самим тим што могу да буду смењени без разлога, па су подложни утицају на дневном нивоу. Трећи разлог по њему је што за нека предузећа не постоје кандидати који су по вољи доносиоца одлука. Четврто, није јасно какву ће политику јавних предузећа водити влада у смислу да ли ће их продавати, трансформисати или уступити стратешком партнеру.

– Самим тим што су у појединим предузећима расписани конкурси, а директори још нису изабрани, шаље се лош сигнал кандидатима који би се пријавили. За разлику од републике на локалу су одржани конкурси, али углавном без суштинског ефекта на деполитизацију. У прилог томе говори чињеница да су на већини места партијски в. д. директори добили статус директора. Другим речима послата је порука да они који немају политичку подршку неће бити изабрани – каже Ненадић.