СМРАД "ПЕПЕЉАРЕ"

Регрутним текстом огласио се током недеље београдски таблоид саопштавајући да би у случају једностраног проглашења независности Космета у року од 48 сати почела војна операција под именом "Пепељара" чији би циљ био да "спречи отимање српске територије". Да ли су заиста у току припреме за америчко-српски косовски бој, како је садашњу фазу односа Вашингтона и Београда описао премијер Коштуница? Откуд 25.000 "добровољаца" који "као запете пушке чекају да се на Косову нешто деси"? Коме су се јавили? Ко их је пребројао? Ко ће их наоружати? Ко пребацити до новог небеског фронта?

Таблоидска курирска служба јавља да је зелено светло за организовање "патриотских снага" дала Руска Федерација, да је "неки вид" подршке oперацији пружила влада Србије те да би акција имала благослов Руске и Српске православне цркве.

Сувише отровно да би прошло без коментара. Чак и уколико се неко наивно нада да претње могу да послуже као пробни балон уочи дипломатских окршаја који предстоје. Да ли неко заиста мисли да се тако ојачава преговарачка позиција Београда? Управо обрнуто.

"Где год Милошевић уђе са тенковима, Срби излазе на тракторима као избеглице", говорио је Ђинђић. "Једини сигуран начин да Косово више никада не буде у Србији јесте да Србија води рат за Косово", рекао је почетком године председник Тадић "Политици".

Неко звецка оружјем као да жели да се неповерење света према Србији продуби. Одбрана сопственог става свим политичким и правним средствима, и по цену дипломатског заоштравања, је једно. Регрутација за рат нешто сасвим друго.

Све је сувише препознатљиво. Неодољиво подсећа на митску сцену из филма "Лепа села лепо горе". Сећате се када са малог екрана грми ТВ-пропагандиста позивајући Србе да узму оружје и остваре Милошевићеве газиместанске визије.

Само таблоид зна ко је његов "одлично обавештени извор", "један од команданата српских добровољаца". Остали нека се присете прошлог децембра када су се "патриотски" огласили они који су овој земљи приредили катастрофалан испраћај 20. и дочек 21. века.

Објаву лидера социјалиста да "нико нема право да каже да Србија неће ратовати за Косово" и захтев вође радикала да се "свим силама" настави борба за "Велику Србију", неки су тада олако тумачили предизборном борбом за гласове. Ако је таблоид у праву када говори о постојању три добровољачке дивизије, онда су се ратни покличи материјализовали. Одговорност је апстракција.

Када косовски Албанци кажу да не знају шта све може да се догоди уколико брзо не добију независност, онда се то с пуно права тумачи као притисак и уцена. Али, како ћемо од међународних фактора захтевати да се екс-ОВК екстремисти тамо обуздају уколико допустимо да се овде промовишу рат и насиље?

Не бих се уопште бавио таблоидом и његовим писањем да не мислим да се ради о погубном игрању ватром. Текст прво покушава да манипулише Русима. Увлачи их у причу тврђењем да постоји договор по коме ће Москва "српским добровољцима" ставити на располагање "готово комплетан војни апарат", укључујући "војна складишта и магацине, оружје и стручни кадар"!

Требало би да се закључи да је уродио плодом аманет садржан у тестаменту који је Шешељ прошлог децембра из Хага послао отаџбинским следбеницима: "Да будете упорни у русофилству и залагању за што већу интеграцију Србије са Русијом и осталим источним словенским и православним земљама".

Војвода није једини. Умножава се број оних који позивају Русе да се војно врате у покрајину коју су својевремено напустили сопственом одлуком. У тренутку када је косовски проблем постао глобално геополитичко питање, што захтева металну хладноћу у расуђивању, поново се распирује емотивно сврставање: заклињање у руски вето, приче о стратешком партнерству, братском словенству и сестринском православљу.

Да не буде забуне. Несумњиво је добро да Србија у процесу распетљавања косовског чвора има моћног савезника. Али не треба пренаглити. Велики имају своје рачунице и интересе. Неће Руси "српским добровољцима" ставити на располагање "готово комплетан војни апарат" ризикујући конфликт са Американцима. Каква глупост!

Таблоид провокативно тврди да и српска влада даје "неки вид" подршке борбеној опцији. Познато је да влада своју позицију визави Косова брани аргументима међународне правде, Повеље УН, Хелсиншке декларације... Држи се чврсто, критикује понашање са позиција силе, али решења искључиво тражи у оквирима дипломатије и преговарања.

Влада Србије зато је дужна да се огради од оних који је увлаче у ратоборне игре. Ствар је сувише озбиљна да би се правдала као таблоидска борба за тираж. Присетимо се РТС-а и "Политике" почетком 1990-их.

Влада Србије је обавезна и да испита да ли су наводи о "патриотским припремама" за бој тачни. Ако јесу, онда је ситуација више него алармантна јер би то значило да постоје паралелни циљеви и методи решавања косметског питања. Ко то одлучује да ли ће Србија поново у рат? Устав јасно одређује у чијој су надлежности тако судбинске одлуке. Скупштине Србије.

То што се помињу "добровољци", ништа битно не мења на ствари. Многи функционери бившег режима доспели су у Хаг између осталог и зато што су јавно толерисали, а приватно охрабривали злочиначке "добровољачке гарде" које су срозале углед Срба, толико да и данас осећамо последице.

Уколико се испостави да таблоидска прича није тачна, онда неко мора да сноси одговорност. Хушкање на рат је тешко кривично дело. Нека влада Србије очисти "Пепељару" и ослободи нас смрада пикаваца. Нека смогне Херкулову снагу и помете Аугијеву шталу у коју неко жели да претвори Србију.

Коначно и о цркви. Има оних који би да – заклоњени испод мантија политизованих храмова – мирис тамјана замене мирисом барута, али црква се јавно определила да српску историју, духовност и споменике брани на други начин. У случају отуђења националног и сопственог метоха, одлучила је да се не помири са губитком и да чека. Ако треба и 500 година, како недавно рече један владика.

Црква чији су неки свештеници благосиљали злочине, такође је дужна, због себе и зарад својих верника, да се дистанцира од оних који јој потурају благослов неких нових светих ратника.