Шарић Лазаревићу поклонио „блекбери”

Мобилни телефон „блекбери” који је поклоњен Бранку Лазаревићу, бившем шефу кабинета некадашњег министра полиције Ивице Дачића, оптуженом за цинкарење поверљивих информација МУП-а, купио је Дарко Шарић, коме се приписује кријумчарење шест тона кокаина.

Ово је, како „Политика” ексклузивно сазнаје, поред осталог наведено у образложењу оптужног предлога Специјалног тужилаштва, којим се Лазаревић, Борис Гара, Радован Штрбац и Родољуб Радуловић, звани Миша Банана, терете за одавање службене тајне.

Овај телефон, како је утврђено истрагом, Лазаревићу је предао Радуловић, 21. децембра 2008. године, пошто је бивши шеф Дачићевог кабинета тражио да добије такав поклон, заузврат дајући клану информације о полицијским акцијама. Тада је тржишна цена тог мобилног апарата била око 700 евра.

Крајем децембра 2008. године, судећи према пресретнутој телефонској комуникацији, хронолошки набројаној у оптужном предлогу, Радуловић интензивно комуницира са Шарићем. Тог 21. децембра полицијски надзор забележио је да су Радуловић и Шарић разговарали пет пута, од поподневних до касних вечерњих сати.

Занимљиво је да је у међувремену Радуловић више пута разговарао и с Дачићем и с Лазаревићем. Тако у 18.12 часова Радуловић позива Шарића, а у 20.06 Лазаревића. После 13 минута Радуловић позива Дачића, а два минута касније поново зове Шарића.

У 21.36 Радуловић поново позива Лазаревића, а после шест минута још једном телефонира и Дачићу. До поноћи, Лазаревић је још два пута разговарао с Лазаревићем и још једном са Шарићем.

Из садржине ових телефонских разговора, који ће бити преслушани на суђењу, Тужилаштво закључује да су до 12. јануара 2009. године Радуловић и Шарић користили телефоне с бројевима 062 976 2716 и 065 679 9500, а после тог датума комуникација је потпуно прекинута. Тужилаштво указује да се у том тренутку спроводила мера надзора Радуловићеве комуникације.

Полиција је током истрага прислушкивала разговоре које је бизнисмен Миле Јерковић, кључни сведок оптужбе у процесу за убацивање новца од дроге у легалне токове, водио са Шарићевим адвокатом Штрпцем.

Из образложења оптужног предлога произлази да је полиција слушала разговоре које су ова двојица водили у Штрпчевој канцеларији, у Јерковићевом аутомобилу и у кафићу „Палермо” у Новом Саду.

Из тих разговора Тужилаштво је утврдило да је Лазаревић Штрпцу пренео полицијске информације о слушању Шарићевог клана. У прилог тој тврдњи, Тужилаштво цитира Штрпчеву изјаву: „Мислио сам да зовнем Стеву па да пробамо да позовемо са овог телефона у ’Палерму’”.

Родољуб Радуловић, како се наводи у оптужном предлогу, послао је две поруке тадашњем министру полиције 27. децембра 2008. године. И из ових разговора и порука Тужилаштво закључује да је Радуловић покушавао да сазна да ли се против њега и других припадника клана води преткривични поступак.

Пред судом ће, наводи Тужилаштво, бити доказано да је Радован Штрбац долазио 22. децембра 2008. и 29. маја 2009. године у Палату „Србија” код Лазаревића, који му је тада одавао службене тајне. У оптужном предлогу се наводи да је Радуловићев телефон стављен на мере 4. децембра 2008. године, а прислушкивање је прекинуто 4. фебруара 2009. године јер више није било никаквих комуникација, пошто га је Лазаревић упозорио.

Тужилаштво располаже пресретнутом комуникацијом између Штрпца и Милета Јерковића у кафићу „Палермо” у Новом Саду.

У оптужном предлогу цитиране су Штрпчеве речи: „Миле, све је у почетној фази, али ништа није критично. Значи, да је шта критично, он би то знао, да је пред неку акцију хапшења и то би знао. И он каже: ’Радоване, ја колико знам ти извештаји јесу такви, тачно је да се помињеш ти и Дарко и ови и они, али помиње се и Јоца и шта ја знам. Ја ћу теби да јавим ако нешто не буде ишло како треба’.”

Борис Гара и Бранко Лазаревић, истиче Тужилаштво, открили су неовлашћеним особама податке који представљају службену тајну, а ти подаци су добијени ограничавањем Уставом зајамченог права на неповредивост тајности писама и других средстава комуницирања по наредби истражног судије Посебног одељења тадашњег Окружног суда.

Бранко Лазаревић, према подацима из оптужнице, запослен је у Министарству спољних послова, живи у Атини и месечно зарађује 3.600 евра. Он је 19. фебруара 2014. године задржан по решењу Управе криминалистичке полиције, али је већ сутрадан пуштен уз меру забране напуштања пребивалишта.

Лазаревићу је привремено одузет пасош, али је и та мера замењена јемством 5. августа. Са слободе се бране и Штрбац и Гара, док је Радуловић у бекству, а у одсуству му се суди и за трговину кокаином.