Путин је дао поклон НАТО-у

Иако многи аналитичари оцењују да је избијањем украјинске кризе свет полако ушао у нови хладни рат, председница Немачког Маршаловог фонда Карен Донфрид није сагласна с тим јер сматра да се свет променио у минулих 25 година откад се последњи хладни рат завршио. У разговору за „Политику” она истиче да се и Русија променила, а да је свет сада знатно уједињенији и међусобно завистан те да је стога веома тешко замислити повратак хладног рата. На питање како то да реторика лидера сасвим личи на хладноратовску, Донфридова, која је до априла ове године била специјални помоћник председника САД Барака Обаме, каже да „то није нови хладни рат већ да се ми, Американци и Европљани, суочавамо са суштинским изазовом за нашу заједничку политику коју смо спроводили од краја Хладног рата”.

„Та политика настоји да учини Европу слободном. Традиционална фраза коју смо користили је нада у ширење демократије, напретка и владавине права на исток европског континента. И били смо веома успешни у томе ако погледате проширење НАТО-а и Европске уније. Али, та политика је заснована на претпоставци да је Русија донела стратешку одлуку да јој је сарадња са Западом много више у интересу него улазак у дикретне сукобе са САД и Европом”, каже Донфридова, која је амерички експерт за Европу и америчку спољну политику. „После нелегалне анексије Крима, јасно је да та претпоставка није истинита. Русија је спремна да уђе у директан сукоб са Западом. То је донело озбиљне последице на политику коју спроводимо, а без сумње тај изазов је утицао негативно на односе са Русијом”.

Али Руси ће Вам рећи да су они базирали политику на претпоставци да ће Запад остати при обећању да се НАТО неће ширити на исток?

Чула сам да Руси причају да је НАТО обећао да се неће ширити, али историјске чињенице не говоре у прилог томе. Историчари када сада погледају списе виде да је било речи о томе, али да никад није постојао споразум о томе да се НАТО неће ширити на исток. И занимљиво је да то није највише забринуло Русију, већ продубљивање односа Украјине са ЕУ што је изазвало кризу у и око Украјине. Председник Путин је најзабринутији због продубљивања односа Украјине са ЕУ и НАТО, али то је стратешки промашај за њега. Јер, када погледамо прошлу јесен и тадашњи самит Европске уније, у ЕУ није било ентузијазма по питању украјинског чланства. А све што се догодило од прошле јесени до данас је само погурало Украјину ка веома блиским односима са ЕУ, много ближим него што је ико могао да замисли пре годину дана. Иста ствар је и са НАТО. Када погледамо самит НАТО-а у јужном Велсу прошлог месеца када су учвршћени односи Украјине и алијансе, многи ће рећи да је председник Путин дао поклон НАТО-у. И ја у то верујем, узимајући у обзир који су Путинови циљеви а где су сви ови односи данас.

Руска страна ће рећи да је у овој кризи много уља на ватру сипала и Обамина администрацију, као и ЕУ. Међутим, сада се чини да је, за разлику од САД, ЕУ много опрезнија?

Сасвим сигурно постоје разлике између САД и 28 држава чланица ЕУ. Постоје разлике и између држава чланица ЕУ. Прво, желим да будем јасна да сматрам да нико не жели рат. Председник Обама је више пута рекао да не види војно решење украјинске кризе и да је могуће једино политичко решење. По том питању, постоји јединство, као и о томе да је погрешно оно што је Русија учинила у Украјини и да је неприхватљиво за тако велику земљу да нелегално угрози суверенитет свог слабијег суседа. То је фундаменталан принцип око којег нема подела. Оно што је питање јесте како на све то реаговати и какву цену би требало да наметнемо Русији а то нас доводи до дебате о санкцијама. Постоје различита мишљења унутар ЕУ о санкцијама, али ја бих одала признање ЕУ на томе што је постигла сагласност око санкција. Мислим да је моћно да су ЕУ и САД заједно увеле санкције да покажу Русији да постоји цена за оно што је урадила у Украјини, не само анексијом Крима, већ и акцијама на истоку Украјине. Искрено, сматрам да је председник Путин изненађен том солидарношћу, јер је очекивао да ЕУ неће постићи заједнички став и да због тога неће доћи до солидарности преко Атлантика.

Испада да је ова криза оживела НАТО?

Пре самита у Велсу, многи су питали шта је судбина НАТО-а, нарочито узимајући у обзир да је велика мисија у Авганистану завршена и замењена знатно мањом. Није постојао велики ентузијазам за велике мисије. Наши савезници у централној и источној Европи су константно говорили да се не фокусирамо само на улогу НАТО-а у колективној безбедности већ да је и даље веома важна његова улога колективне одбране садржане у члану 5. (Вашингтонског уговора). Нисам сигурна да су САД схватале то у оном степену колико то сада чине због украјинске кризе. Већина Американаца није могла ни да замисли да постоји могућност рата на европском тлу. И могу рећи да у фебруару ове године када смо видели 40.000 руских војника распоређених уз украјинску границу, по први пут смо се од краја Хладног рата уплашили да постоји могућност рата у Европи. То је био шок за НАТО, али је и оснажило алијансу јер је одједном постојала стварна претња за земље које су нам савезници. Због тога су САД прве рекле да ће поново уверити савезнике да су безбедни, ојачати балтичку мисију одбране ваздушног простора, ојачати авионске базе у Пољској и предузети конкретне мере да нашим савезницима на источним границама буде јасно да смо уз њих и да Русија не сме ни за тренутак да помисли на било коју акцију у земљама које су НАТО савезници.

Све то је ојачало алијансу. Због тога сте у Велсу могли да чујете веома суштинску расправу од Исламској држави и формирању међународне војне коалиције која ће се суочити са том претњом. Због тога бих рекла да је релевантност НАТО-а данас јаснија него икада.

Да ли рат против џихадиста може подстаћи сарадњу између Русије и Запада?

Упркос украјинској кризи, Русија и даље сарађује са САД и Европом по многим другим питањима. Подсетимо да су САД и Русија уз помоћ многих других успеле да убеде Сирију да се одрекне хемијског оружја. Потом ту је П5+1 процес, где Русија, САД и европски савезници раде на томе спрече да Иран направи нуклеарно оружје. Мислим да и питање Исламске државе може бити предмет сарадње. Али, то неће утицати да заборавимо на све погрешно што Русија чини у Украјини.

----------------------------------------------------------------

Србија није неутрална

По питању Украјине, Србија није ни несврстана нити неутрална, каже Донфридова, подсећајући да је премијер Србије Александар Вучић више пута јавно рекао да подржава територијални интегритет Украјине и да види Крим као део Украјине. Она додаје да нико не каже да ће бити лако то што Србија настоји да напредује на путу ка чланству ка ЕУ, а да уједно задржи блиске односе са Русијом. На питање колико ће та позиција олакшати или отежати Србији њено председавање ОЕБС-ом следеће године, она каже да је стварно изузетно какав је пут Србија прешла у минулих 25 година те да је председавање ОЕБС-ом права прилика за њу да покаже лидерство.