Хиљаду студената протестовало у Нишу

Ниш – Студенти 13 факултета Универзитета у Нишу окупили су се на централном нишком Тргу крља Милана у великом протесту против измена Закона о високошколском образовању. Други пут у само седам дана академци нишких факултета, који имају пуну подршку Студентске конференције универзитета Србије (СКОНУС-а), изразили су незадовољство изменама закона, како је речено, на њихову штету.

– Ми тражимо да у овој академској години буде шест, а не пет испитних рокова како је предвиђено новим законом и захтевамо да се свима који су студије уписали у школској 2010/2011. години и касније призна право да после апсолвирања имају право да остану још годину дана на буџету. Јер, нигде до сада, у години пошто апсолвирају, апсолвенти нису третирани као понављачи. Исто тако један од наших основних захтева јесте да се студентима који су били у првој генерацији уписа по „болоњи” продужи рок за студирање – рекао је на протесту Милан Петковић председник Студентског парламента у Нишу.

Један од њихових дугорочних захтева израда новог закона о високом образовању је јасно дефинисање програма студија и студентских курсева и, посебно, побољшање квалитета наставе и рада на факултетима.

– Из дана у дан факултети уводе нове намете за студенте, а градиво је застарело. Дозвољено је дипломирање, а забрањено је запошљавање и о нашим проблемима нигде се ништа не чује. Не схватамо да су на медијском небу Србије битније „фарме” са неписменим и необразованим људима, естрадне звезде или емисије са хвалоспевима особама које нису крочиле на државни универзитет, али имају лажне дипломе и плагиране докторате – рекао је студент проректор Универзитета у Нишу Ђорђе Станковић.

Јуче је на протесту у Нишу речено да се очекује хитно решавање студентских захтева, а уколико се то не догоди најављен је заједнички протест академаца свих државних универзитета у земљи – из Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца, Косовске Митровице и Новог Пазара. Тај евентуални скуп, уколико у међувремену не буду прихваћени студентски захтеви биће одржан наредног понедељка, 13. октобра, испред зграде Владе Србије. На крају скупа студенти су потписали петицију са захтевима која је упућена Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

Т. Тодоровић

----------------------------------

Студенти који протестују летос хвалили измене закона

Није смањен, већ повећан број испитних рокова, а одлука да се ограничи рок за студирање „болоњцима” донета је још 2005. године, тврде у Министарству просвете

Поводом протеста студената који су почели у Нишу и Крагујевцу, а који ће се наставити у Београду и Новом Саду, Министарство просвете, науке и технолошког развоја саопштило је да је зачуђено незадовољством студената поводом измена Закона о високом образовању, с обзиром на то да се протести догађају месец дана пошто су измене Закона усвојене.

Измене и допуне Закона о високом образовању, који уређује број испитних рокова, буџетско финансирање апсолвентског стажа, као и рок за завршетак студија, ступиле су на снагу почетком септембра, а јавна расправа трајала је током јула ове године. Студенти су своје неслагање са изменама могли да покажу у свим фазама доношења измена овог закона, истичу просветне власти, „а СКОНУС, који предводи протест студената, учествовао је у јавној расправи у којој је чак и похвалио више предлога министарства”.

Иако студентски представници тврде да нису успели да дођу до министра просвете, у јучерашњем саопштењу се наводи да СКОНУС уопште није затражио разговор са представницима министарства, па се дошло у ситуацију да о разлозима за протест студената министарство сазнаје из медија.

Министарство подсећа академце да усвојеним изменама и допунама Закона о високом образовању министарство није смањило број испитних рокова, већ повећало, јер је прелазним одредбама закона било предвиђено да од ове године број испитних рокова буде четири. Пронађена је средина између жеља студената, као и могућности факултета да спроведу наставни план који би осигурао квалитет студија, као и поштовање програма предвиђеног акредитацијом.

Буџетско финансирање продужене године студија (апсолвентског стажа) за студенте који нису положили све испите у року, такође је укинуто још претходним законом, а министарство је одлучило да те одредбе не мења. У супротном, дајући бенефиције старијим студентима који су већ одслушали сва предавања и на факултет долазе само како би полагали заостале испите, били би ускраћени други студенти – они који су на основу свог успеха стекли услов за бесплатно студирање. На пример, ако би се омогућило апсолвенту да остане у студентском дому након што је одслушао последњу годину, то би значило да један редовни студент нижих година остаје без собе у студентском дому.

Студенти су тражили и да се додатно продужи рок за завршетак студија онима који су факултет уписали после 2006. године, по болоњском систему. Одлука да се ограничи рок за студирање „болоњцима” донета је још 2005. године, тако да су студенти у тренутку уписа на факултет, већ знали све услове за студирање, па и рок за завршетак студија.

Закон предвиђа да рок за завршетак студија буде двоструко дужи од трајања програма студија, па се тако четворогодишњи програм мора завршити за осам, а трогодишњи програм за шест година. Први студенти на које се ова одредба односила студирали су трогодишње студије, тако су још пре две године изгубили статус студента. Такође, студенти мастер студија које трају годину дана, а који нису у року од две године завршили своје студије, већ више година без проблема решавају обнову свог статуса. Студенти који по овом основу треба да изгубе статус студента могу се обратити свом факултету и поднети образложену молбу за продужетак рока за студирање, а после истека тог рока се могу поново уписати уз признавање већине испита које су положили.

Што се тиче дугорочних захтева студената, они се у потпуности поклапају са плановима које је министарство још раније најавило, а то је, између осталог, израда новог закона о високом образовању која је већ почела, и то у сарадњи са студентским организацијама, као и повећање квалитета студија.

С. Г.