Нафта, евро и долар

Продужено америчко посртање у Ираку, констатације да је Ал Каида ојачала, забрињавајући пораст исламског радикализма код важног муслиманског савезника Запада, у Пакистану – биле су главне међународне вести прошле недеље. Али, премда у другом плану, ништа мање важне биле су и оне које некако непосредније утичу на срж сваке политике, на то како људи живе. Вести о опет превисоким ценама нафте, новом паду долара и рекордном успону евра.

ИЗНЕНАЂЕЊЕ У БАРЕЛУ: Барел нафте коштао је 75 долара прошлог уторка у Лондону и неколико долара мање са друге стране Атлантика. Аналитичари очекују да ће се овако висока цена задржати до краја године, са могућношћу да добаци и до 80 долара.

Шта је узрок томе, јер, бар на први поглед, нема битних поремећаја који би цену још незаменљивог енергента гурали увис? Јесте да лето повећава потрошњу: више се вози због годишњих одмора, због високих температура у погону је рекордан број еркондишна. Али, на другој страни, понуда је сасвим задовољавајућа, а кључне светске економије имају сасвим пристојне резерве.

У позадини су, како образлажу упућени, шире бриге. Један од фактора је Ирак, где одсуство било какве унутрашње стабилизације чини да је тамошња производња изузетно ниска. Ту су, затим, сталне напетости у односима Запада са Ираном са растућим ризицима ескалације, а и претње исламских терориста не јењавају…

Најзад, ОПЕК, картел произвођача, цене намерно одржава на високом нивоу, како би очувао реалну вредност нафте чија је цена у опадајућем долару.

МУКЕ ДОЛАРА: А са доларом иста прича – све је слабији. Прошлог четвртка евро је поставио нови рекорд према америчкој монети – вредео је, истина закратко, 1,38 долара. Подсетимо се, евро је дебитовао 1999, када је вредео 1,18 долара, да би већ у октобру 2000. пао на 0,82. Од тада, међутим, почиње његов стални успон на рачун америчке (и по много чему светске) монете.

Прва асоцијација увек је да је јака монета знак јаке економије, и обрнуто. То, међутим, не мора да значи: иза клацкалице курсева стоји много тога, од стања економије и финансија земље (или у овом случају земаља), па до краткорочних политичких калкулација и дугорочних интереса.

Америка је још неоспорни број један и глобална економска локомотива, па су приче о томе да је слабљење долара индикатор опадања њене укупне моћи снаге, при чему се као докази наводе не само њени глобални политички неуспеси (Ирак, Блиски Исток, Венецуела, Северна Кореја…), већ и њени финансијски проблеми (превелика зависност о позајмљеног страног новца – чак 2.000 долара годишње по главни становника) – ипак преурањене. Слабе су и монете Јапана и Кине, али су њихове економије у сталном успону.

(ПРЕ)ЈАК ЕВРО: Да ли, на другој страни, (пре)јак евро годи Европи? Економисти ће на ово рећи да прејака валута на дужи рок штети свакој економији, јер погађа њену конкурентност и тиме смањује извоз и успорава раст.

Око овога нема јединства у ЕУ. На једној страни су Немци, који самосталност Европског монетарног одбора који брине о стабилности евра сматрају "светом", а на другој Французи (и још неке медитеранске чланице ЕУ), који сматрају да их јака заједничка монета све више погађа, поскупљујући им производе изван Европе. Речит пример је "Ербас", чији се авиони продају за доларе који су по правилу вреднији у моменту уговарања него кад дође време за испоруку.