Nafta, evro i dolar

Produženo američko posrtanje u Iraku, konstatacije da je Al Kaida ojačala, zabrinjavajući porast islamskog radikalizma kod važnog muslimanskog saveznika Zapada, u Pakistanu – bile su glavne međunarodne vesti prošle nedelje. Ali, premda u drugom planu, ništa manje važne bile su i one koje nekako neposrednije utiču na srž svake politike, na to kako ljudi žive. Vesti o opet previsokim cenama nafte, novom padu dolara i rekordnom usponu evra.

IZNENAĐENjE U BARELU: Barel nafte koštao je 75 dolara prošlog utorka u Londonu i nekoliko dolara manje sa druge strane Atlantika. Analitičari očekuju da će se ovako visoka cena zadržati do kraja godine, sa mogućnošću da dobaci i do 80 dolara.

Šta je uzrok tome, jer, bar na prvi pogled, nema bitnih poremećaja koji bi cenu još nezamenljivog energenta gurali uvis? Jeste da leto povećava potrošnju: više se vozi zbog godišnjih odmora, zbog visokih temperatura u pogonu je rekordan broj erkondišna. Ali, na drugoj strani, ponuda je sasvim zadovoljavajuća, a ključne svetske ekonomije imaju sasvim pristojne rezerve.

U pozadini su, kako obrazlažu upućeni, šire brige. Jedan od faktora je Irak, gde odsustvo bilo kakve unutrašnje stabilizacije čini da je tamošnja proizvodnja izuzetno niska. Tu su, zatim, stalne napetosti u odnosima Zapada sa Iranom sa rastućim rizicima eskalacije, a i pretnje islamskih terorista ne jenjavaju…

Najzad, OPEK, kartel proizvođača, cene namerno održava na visokom nivou, kako bi očuvao realnu vrednost nafte čija je cena u opadajućem dolaru.

MUKE DOLARA: A sa dolarom ista priča – sve je slabiji. Prošlog četvrtka evro je postavio novi rekord prema američkoj moneti – vredeo je, istina zakratko, 1,38 dolara. Podsetimo se, evro je debitovao 1999, kada je vredeo 1,18 dolara, da bi već u oktobru 2000. pao na 0,82. Od tada, međutim, počinje njegov stalni uspon na račun američke (i po mnogo čemu svetske) monete.

Prva asocijacija uvek je da je jaka moneta znak jake ekonomije, i obrnuto. To, međutim, ne mora da znači: iza klackalice kurseva stoji mnogo toga, od stanja ekonomije i finansija zemlje (ili u ovom slučaju zemalja), pa do kratkoročnih političkih kalkulacija i dugoročnih interesa.

Amerika je još neosporni broj jedan i globalna ekonomska lokomotiva, pa su priče o tome da je slabljenje dolara indikator opadanja njene ukupne moći snage, pri čemu se kao dokazi navode ne samo njeni globalni politički neuspesi (Irak, Bliski Istok, Venecuela, Severna Koreja…), već i njeni finansijski problemi (prevelika zavisnost o pozajmljenog stranog novca – čak 2.000 dolara godišnje po glavni stanovnika) – ipak preuranjene. Slabe su i monete Japana i Kine, ali su njihove ekonomije u stalnom usponu.

(PRE)JAK EVRO: Da li, na drugoj strani, (pre)jak evro godi Evropi? Ekonomisti će na ovo reći da prejaka valuta na duži rok šteti svakoj ekonomiji, jer pogađa njenu konkurentnost i time smanjuje izvoz i usporava rast.

Oko ovoga nema jedinstva u EU. Na jednoj strani su Nemci, koji samostalnost Evropskog monetarnog odbora koji brine o stabilnosti evra smatraju "svetom", a na drugoj Francuzi (i još neke mediteranske članice EU), koji smatraju da ih jaka zajednička moneta sve više pogađa, poskupljujući im proizvode izvan Evrope. Rečit primer je "Erbas", čiji se avioni prodaju za dolare koji su po pravilu vredniji u momentu ugovaranja nego kad dođe vreme za isporuku.