Курди прете диверзијама

Специјално за "Политику"
Истанбул, 20. октобра – Док се на релацији Анкара–Багдад–Вашингтон већ данима копља ломе око најављене турске војне интервенције у северном Ираку, курдски побуњеници не седе скрштених руку. Они  прете да неће бирати средства како би одговорили на претећи упад турских јединица у суседну земљу.

"Ми немамо посебну политику према нафтоводима, али ни они неће бити поштеђени. Треба да водимо одбрамбени рат, а пошто нафтоводи, који пролазе кроз Курдистан (подручје на тромеђи Турске, Сирије и Ирака), обезбеђују економска средства турској армији за агресију, и они ће бити циљеви герилаца", прети један од лидера забрањене Радничке партије Курдистана (ПКК) Мурат Каралајин. После Абдулаха Оџалана, који сада издржава доживотни затвор на једном острву у Мраморном мору, он је сада  најтраженији курдски побуњеник, који се, како се верује, скрива негде у планинским врлетима северног Ирака где ПКК има своје базе и из њих повремено напада циљеве у Анадолији.

Такав став герилаца, који преноси прокурдска новинска агенција "Фират", могао се очекивати. Све ратоборнији припадници ПКК-а, који се оружјем боре за стварање своје државе, и раније су прибегавали тероризму. Они су последњих година често подметали бомбе по Истанбулу, Измиру и другим туристичким местима, како би смишљено отерали стране госте који у Турској остављају грдне паре и индиректно, како кажу, финансирају армију која прогони припаднике ПКК-а.

Према извештајима који стижу из северног Ирака, припадници ПКК-а се престројавају и ужурбано припремају за герилски отпор. Они се, како се тврди, пребацују у подручје уз саму границу, одакле планирају да у југоисточној Анадолији "нападну пре свега седишта владајуће Партије правде и развоја и водеће опозиционе Републиканске народне партије", које се најгласније залажу за упад у Ирак како би се припадницима ПКК-а једном за вазда ишчупали ирачки корени. Побуњеници прете "вијетнамским начином ратовања" у подручју где знају све стазе и богазе, где се ускоро очекује и долазак зиме и снега, што им такође иде наруку.

Када је влада предложила, а парламент одобрио могућни војни упад у северни Ирак, турске снаге безбедности су појачале патроле око нафтовода. Али, и поред тога, страх од новог хаоса у Ираку већ је изазвао потрес на робним берзама. Цена нафте је, први пут у историји, достигла невероватних 90 долара по барелу. У свету се страхује да би турски упад у северни Ирак могао да доведе до диверзија и дужих прекида на нафтоводима којима се преко источне Анадолије транспортује ирачки и каспијски петролеј до Медитерана, односно западних купаца.

Турској интервенцији се противе и ирачки Курди којих има више од четири милиона. Они су у Арбилу, главном граду аутономне провинције, одржали демонстрације на којима су се заложили за дијалог Анкаре и ПКК-а. "Искуства из прошлих година потврђују да се овај проблем не може решити ратом. Ми смо, иначе, спремни да одговоримо на турску агресију", упозорио је председник аутономног курдског региона у северном Ираку Масуд Барзани.

Преко Турске сада воде два велика нафтовода: један од Бакуа, преко Грузије, до луке Ђејхан, а други од Киркука (северни Ирак) до истог терминала у Медитерану. После америчке и британске војне интервенције у Ираку 2003. године нафтовод Киркук–Џејхан је често био у прекиду због диверзија ирачких побуњеника. Сада се страхује и од курдских герилаца због чега су предузете додатне мере безбедности.