Рат речима

Хилари Клинтон позива на рат. Пропагандни. Изјавила је да су амерички ваздушни удари на џихадисте у Сирији и Ираку важни, али да Вашингтон мора да нападне „у информационом рату”.

Жена са највећим изгледима да буде следећа председница САД одлично разуме моћ пропаганде. За рат против исламиста Америци је потребна пропаганда макар онолико колико су јој потребни бомбардери.

Као државна секретарка, Клинтонова је тражила већи буџет за ширење америчког погледа на свет упозоравајући да САД губе „информациони рат” док га „Ал Џазира добија”. Средства за финансирање Гласа Америке све су мања па слаби његов утицај, док се домет РТ (Русије данас) и Ал Џазире шири.

Клинтонова је тврдила да приватни медији „не могу да попуне празнину” насталу слабљењем Гласа Америке јер шаљу погрешну слику па странци, загледани у серију „Чувари плаже”, верују да се Американци по цео дан шетају у бикинију.

Ипак, није у праву када каже да америчке ТВ мреже не шире утицај САД. Си-Ен-Ен је управо познат по томе што ствари представља из  америчког угла.

Невоља је у томе што америчким медијима није увек лако да објасне или одбране опречне ставове своје владе. САД данас воде битку против људи који нам се представљају као сотоне, а до јуче су били борци за слободу против диктатора Башара ел Асада.

У каквом светлу да САД представе жену из редова курдске милиције која се разнела у недељу нападајући сунитске исламисте? Борећи се против џихадиста, који су упркос америчком бомбардовању ушли у Кобане, град на граници између Сирије и Турске, ова жена је активирала експлозив којим се раније опасала.

Бомбаши самоубице од 11. септембра 2000. за Вашингтон су само људи који персонификују кукавичлук и дивљаштво. А неко ко је на америчкој страни и бори се против америчког непријатеља – не сме бити кукавица и дивљак! Зато је за само 24 сата стигла нова вест: реч је о жени која се „самоубила” у бици да не би постала талац џихадиста.

Наводно је у ранијем интервјуу за Би-Би-Си казала да ће се „радије разнети” него да њима падне шака. Деловало је као покушај да се чин жене самоубице која се борила на страни коју Америка подржава представи као свесно донесена одлука, а не безумље које карактерише бомбаше самоубице на другој страни. Њима се не признаје ништа рационално ни људско.

Информациони рат о којем је Клинтонова говорила представља супротну страну као џелате који убијају из неког болесног задовољства, а нема ни говора о томе да анализи можда ваља подвргнути и њихове разлоге разлоге за побуну.

Чини се да су ипак у праву они Американци који упозоравају госпођу Клинтон да никаква сума новца из Стејт департмента неће моћи успешно и до краја да обави овај пропагандни посао са постојећим арсеналом аргумената.

Стереотип о нерационалним Оријенталцима који мрзе цивилизоване Западњаке мање је уверљив када се човек сети колико колатералних жртава убијају дронови, па макар и са „пристојне удаљености” командног центра у Тексасу.