Сиви прописи

Како смањити малверзације и заштити инвеститоре и повериоце, тако гласи назив стручног скупа који је почетком недеље одржан у Београду. На том скупу је консултант из Мреже за пословну подршку Драгољуб Рајић упозорио да су од почетка кризе, јесен 2008, фиктивне или фантомске фирме причиниле здравом делу привреде штету од чак 255 милиона евра. Како?

Једноставно те, сасвим легално основане, фирме „наручивале су робу и услуге од савесних пословних партнера и ту робу најчешће нису платиле”. И то ни мање ни више него у чак 20.000 случајева. Појединачна штета је, и то је утврђено, око 13.100 евра. Сасвим пристојна сума за преваранте и шпекуланте.

А у читавој тужној причи најмање утешно је сазнање да је свега 2,8 одсто оштећених на неки начин дошло до своје имовине.

Други пример еластичног поимања закона, прописа и пословног морала изнео је представник Немачке привредне коморе у Србији Милан Вучковић који се пожалио да се од „2000. године 118 страних компанија жалило на нетачност финансијских извештаја купљених фирми, као и да су ти инвеститори морали да уложе знатна средстава да санирају ту непланирану штету”.

Стране компаније у Србији, обично, каже, наручују две ревизије пословања, док је, како је Вучковић објаснио, у суседним земљама довољна једна. „Трошак једне такве ревизије кошта између 20.000 и 50.000 евра, а у Србији то значи да компаније мора да издвоје између 40.000 и 100.000 евра, јер оне не верују пословним књигама наших предузећа”, истакао је Вучковић.

И пример број три.

Представник Савез рачуновођа и ревизора Србије Благоје Новићевић изјавио је да је Закон о рачуноводству веома лош, јер финансијски извештаји о пословању компанија нису ни приближно прецизни како то захтевају међународни стандарди.

Он је указао да на основу тако непрецизних извештаја банке треба да одлуче коме ће дати кредит и да оцене ризик да ли ће им позајмљене паре бити враћене. Биће да није сасвим случајно што је у Србији безмало трећина одобрених кредита привреди – ненаплатива.

Новићевић тврди да у оваквим стварима највише губи држава, а она то не види или неће да види, већ доноси прописе који иду наруку преварантима.

Он тврди да су лоши финансијски извештаји један од кључних разлога за малверзације у пословању фирми, а да је стање у том сегменту додатно погоршано Законом о рачуноводству који је усвојен у јуну прошле године.

И ту смо где јесмо.

Хоћемо и дозивамо иностране инвеститоре, али их дочекујемо сивим прописима, који више одговарају подземљу него легалној привреди. Сива економија, тврде људи од струке, нису само картонске кутије са шверцованом робом на нашим улицама. Оне су само најуочљивије. Суштина је у неспремности државе да уведе чиста и јасна правила пословања, па и финансијског извештавања, макар их и преписала од, рецимо, Немачке. Тада би, вероватно, и пензионерска одрицања у корист буџета била мања.