Како је тонуо антифашизам

Заборављање значаја антифашизма је једна од неочекиваних, модерних болести централне и источне Европе. То је делимично последица чињенице да су комунизам и социјализам у тим земљама грађени у борби против фашизма или одмах после његовог историјског и војног пораза. Када је постало јасно да социјализам као систем не може да преживи у трци са капиталистичким друштвима, са падом гвоздене завесе и раскрајањем социјалистичких држава није дошло само до демократских револуција, од плишане у Чешкој до закаснеле петооктобарске у Србији, већ се уз демонтажу социјализма готово свуда тихо обрачунавало и са антифашизмом.

Сличан процес уочавамо у окружењу. Величање усташа у Хрватској није тајна; слично се релативизују злочини балиста у Албанији и на Косову; у Словенији смо годинама сведоци постављања "фарних плоча" односно неслужбених споменика домобранима који су полагали заклетву фиреру и борили се за "слободну словеначку домовину" у оквиру Хитлерове "уједињене Европе"; прошле суботе је због повике мештана у последњи час отказано откривање споменика у родној Випави бану Дравске бановине Марку Натлачену који је лично поздравио Дучеа и важи за народног издајника.

У мађарској посетиоци Будимпеште на једном месту, у Парку статуа – парку успомена, могу да се диве дивовским ослободиоцима из редова Црвене армије и другим комунистичким вођама од Лењина, Маркса и Енгелса, Димитрова, преко Остапенка, Беле Куна до совјетских хероја, чак Стаљиновим чизмама… Експонати у овом тематском парку комплетирани су колима типичним за земље лагера, у оно време; трабант и сви кипови из "комунистичке ере" спаковани су у 22. дистрикт, на периферију престонице, и доступни од 10 сати до мрака.

Мађарска, дакле, своју прошлост није бацила, иако је у владајућој коалицији почетком деведесетих година прошлог века учествовала екстремно десна Странка праведности и живота. У то време је у Румунији некадашњи новинар Јон Гавра, потпредседник Партије народног јединства тврдио да су "Мађари прави монструми", док је најчитанији недељник припао партији Романиа Маре (Велика Румунија); у Слобозији поред Букурешта је чак постављен споменик фашистичком диктатору Јону Антонескуу који је одговоран за смрт најмање 250.000 Јевреја и 20.0000 Рома. То је први споменик ратном злочинцу из источне Европе постављен после Другог светског рата, а свечаности су присуствовали бројни, антисемитски настројени функционери владе. У Чешкој је Мирослав Сладек, вођа Републиканске странке, ватрено пропагирао "нов нирнбершки процес за комунисте" и тврдио да због мешања раса "белу чека смрт". Набројани примери нису усамљени, али се упркос томе однос према радикалним покретима у Европи, у целини, није променио.