Сачували главе, али не и имовину

Ресавица – Столетно стабло с кореном на коме је сасушено блато усред дневног боравка, у кухињи плафон који је здробила бреза, плишане играчке које извирују из скореле јаловине, преврнути ормари, поломљене столице, разбацани комади намештаја. Овако данас изгледа зграда у Улици 7. јула у Ресавици коју је клизиште током мајских поплава потпуно уништило. Три стана припадала су Ивану Ђорђевићу и његовом тасту Јеврему Недићу, а четврти Живораду Ђошићу. Кућа Драгана Глишића буквално је преполовљена, а знатно је оштећен и дом Данице Пауновић. Новчана помоћ коју су добили на основу чланова домаћинстава и процењене вредности домова није довољна да се поново скуће.

Иван и Ана Ђорђевић са двогодишњом Саром, осмогодишњом Катарином и једанаестогодишњом Тамаром пет месеци после клизишта живе у стану који су им уступили пријатељи.

– Живели смо у стану од 110 квадрата. Таман смо га средили. Кредит ћу морати да враћам још две године. Стан је процењен на 5.700.000 динара, а пошто општина нема плацеве на којима би нам биле изграђене куће, од Републике смо добили три милиона динара – наводи за „Политику” Иван, јамски електричар у „Рембасу”, који је док је клизиште односило његову кућу правио бедем на Сави код Шапца.

Његовом тасту Јеврему и ташти Зорици, чији је стан процењен на око шест милиона динара, срушен је дом у који је улагано четири деценије. Он сматра да није коректно што комисија уопште није процењивала вредност ствари, као да су, како каже, лежали на патосу.

– Шта да купимо за 16.000 евра? Решили смо да станујемо приватно, јер нам се није допала солуција да идемо у старачки дом. Најгоре је када изађеш на улицу и постанеш просјак. Јуче су ми пензионери купили тренерку, јер нисам имао шта да обучем, пошто сам тог кобног 17. маја из стана истрчао у пижами – огорчен је Јеврем, који је био шеф књиговодства у „Рембасу”, а потом 23 године провео на привременом раду у Аустрији.

Он додаје да је срећа да је чуо како се дрвеће ломи и чупа из корена. Имали су само 15 минута пре него што је наишао талас висок два метра. У његовом стану вода је била до плафона.

Кућа Данице Пауновић од око 60 квадрата процењена је на 530.000 динара, а она је добила 120.000. То јој није било довољно ни да замени столарију на кући, већ се задужила још 200 евра. Позајмила је и чекове од пријатељице да би могла да купи кућне апарате, а сада се плаши како ће за њихово покриће издвајати по 5.000 динара месечно. Њена породична пензија, коју је наследила од покојног супруга Симе, рудара „Рембаса”, износи само 20.000 динара.

– За лекове ми треба 2.500 динара, а када идем на контролу у Београд, не смем ни да рачунам. Нека је жива глава. Ваљда ћу некако да вратим дугове –каже бака Даница чији се теписи и намештај суше на михољском сунцу.

----------------------------------

Оглушили се на упозорења

Мештани Ресавице сматрају да је катастрофа могла да буде спречена, али надлежни нису реаговали на време.

– Мој син Слободан, рудар у пензији, и комшија свакодневно су звали рудник, јер су видели шта ће да се догоди. Упозоравали су да су зачепљени пропусти испод пута којим се иде до места на коме се одлаже јаловина са сепарације. Пошто вода није имала куда да одлази, направило се дубоко језеро. Када се јаловина „откинула”, наталожена вода је јурнула ка насељу, а ми смо једва извукли живе главе – каже Даница Пауновић и тврди да пропусти нису чишћени петнаестак година, а да се некада то радило два пута годишње.

Како је њен син Слободан рекао, недостајало је 15 центиметара да се вода из „језера” излије на асфалт, а надлежни у руднику су одговорили да не брину и да је „све под контролом”.