Рускe милијардe и даље чекају

Десет милијарди долара руских инвестиција намењено је Србији, поручио је приликом кратке посете председник Русије Владимир Путин. Исте наслове у новинама имали смо у медијима и после његове претходне посете Србији у марту 2011. године.

Толике паре нису у међувремену стигле до нас. За три године руске инвестиције износиле су непуних 148 милиона евра, показују подаци Народне банке Србије. У години посете Владимира Путина (2011.) инвестирали су 74, следеће 18, а лане 45 милиона евра. Биће да се ту ради и о улагањима већ присутних руских компанија попут НИС-а и „Лукоила”. Руси су иначе до сада укупно уложили у Србију три милијарде долара.

Приликом пређашње Путинове посете потврђена је изградња гасовода „Јужни ток”, додатно руско улагање од 500 милиона евра у НИС, развијање мреже бензинских пумпи „Лукоила”, нове инвестиције у енергетски систем и електране, реализација кредита од 800 милиона долара за железницу...

Овог пута најављено је да би Руси чак у наредне три године могли да инвестирају десет милијарди долара у хемијски комплекс, пољопривреду, високе технологије. И не само то. Договорени су и извозни послови. За почетак „Фијатових” аутомобила и пољопривредних производа, посебно сира. Према најавама званичника, могли би да добијемо квоту за бесцарински извоз од око 10.000 аутомобила, али је неизвесно да ли дозвољена квота подразумева и реципроцитет, то јест да и Руси нама под истим условима могу да продају аутомобиле њихове производње.

Путинова изјава о томе да бисмо могли да добијемо одређену квоту за „фијат 500Л” пријатно је изненађење, јер приликом његове претходне посете стављено нам је до знања да о таквом извозу не може бити речи. Резерве и сада постоје из простог разлога што „Фијат” већ има своје погоне у Русији и што Руси штите радна места у сопственој аутомобилској индустрији.

Професор Економског факултета Љубодраг Савић каже да у најавама руских инвестиција од десет милијарди евра нема ништа ново, јер политичари воле да тако нешто помену као могућност. По њему, толике инвестиције нису нереалне, јер је реч о великој земљи, али смо проблем ми који не искористимо ни оно што нам дају, попут кредита за железницу, од кога је само мали део искоришћен.

– Економски најважнији је онај део који се односи на продају наших пољопривредних производа, јер Србија ту има изванредне могућности. Отворио нам се простор због узајамних санкција Русије и ЕУ, а када једном уђете на неко тржиште и имате шта да понудите, можете и да га задржите – сматра Савић.

На подсећања да нас је Европска комисија упозорила да ни на који начин, уз државну помоћ, субвенције и кредите, не смемо да повећамо извоз пољопривредних производа у Русију и да смо обећали да ћемо то поштовати, Савић одвраћа да постоје разни механизми да то поштујемо и да не изазовемо реакцију ЕУ.

– Нама је јасно стављено до знања да ми у наредних пет година не можемо да се надамо чланству и зато морамо да водимо рачуна о сопственим интересима. Наш велики проблем је што ми заправо немамо довољно робе коју Руси траже, попут сира, меса и млека. Сточарство нам је у очајном стању, а те производе високог квалитета не можемо у довољним количинама да створимо за годину дана – каже наш саговорник.
Он додаје да је током Путинове посете било говора и о хемијском комплексу. То је, по његовом мишљењу, друга најважнија ствар поред пољопривреде, јер је реч о предузећима из тог сектора МСК код Кикинде, Азотари и Петрохемији.
Оно што за Србију данас није била добра вест, каже Савић, јесте то што је Путин недвосмислено рекао да за „Јужни ток” да мора да постоји обострана воља – и Русије и ЕУ, а самим тим и Србије, као земље кроз коју ће цеви проћи на путу до Аустрије

Од Фијата 40 милиона евра

Економисти су израчунали колико пара Србија може да очекује по основу извоза контигента од 10.000 „Фијатових” аутомобила у Русију. Рачуница Ивана Николића, сарадника Економског института, показује да ће нашој земљи „чисто” од тог посла остати око 40 милиона евра. Он је пошао од претпоставке да је просечна јединична вредност извоза „фијата 500Л” у 2013. била 11.667 евра. То значи да укупан извоз контигента од 10.000 аутомобила постиже вредност од 116.670.000 евра. Међутим, на један евро извоза аутомобила долази и 0,6 евра увозних компонената, објашњава Николић. Што значи да ће нето ефекат тог посла бити око 40 милиона евра. А. Т.