Про­цес аси­ми­ла­ци­је тра­је до да­нас

Прог­на­ним Ср­би­ма и дру­гим оште­ће­ним гра­ђа­ни­ма Хр­ват­ска још ни­је вра­ти­ла од­у­зе­та имо­вин­ска, сте­че­на и ста­ту­сна пра­ва: 800.000 ка­та­стар­ских пар­це­ла по­љо­при­вред­ног зе­мљи­шта, 30.000 ста­но­ва са ста­нар­ским пра­вом, 10.000 ку­ћа ко­је су од­у­зе­те на осно­ву фал­си­фи­ко­ва­них уго­во­ра о раз­ме­ни, 50.000 за­о­ста­лих а не­ис­пла­ће­них пен­зи­ја, око 8.000 не­ре­ше­них зах­те­ва за об­но­ву по­ру­ше­них ку­ћа, ди­нар­ску и де­ви­зну штед­њу, ни­је ис­пла­ти­ла на­кна­ду за не­у­че­ство­ва­ње у про­це­су при­ва­ти­за­ци­је, по­крет­ну имо­ви­ну, де­се­ти­на­ма хи­ља­да­ма прог­на­них Ср­ба ни­је при­зна­ла део рад­ног ста­жа ко­ји су сте­кли до по­чет­ка ра­та, као и стаж оства­рен за вре­ме ра­та. Ни­је омо­гу­ћи­ла ни на­кна­ду ште­те за сру­ше­них ви­ше од 10.000 ку­ћа и при­вред­них обје­ка­та у те­ро­ри­стич­ким ак­ци­ја­ма из­ван под­руч­ја рат­них де­ло­ва­ња, де­се­ти­на­ма хи­ља­да прог­на­них Ср­ба ни­је омо­гу­ћен при­јем у хр­ват­ско др­жа­вљан­ство, јер су ро­ђе­ни у Ср­би­ји или БиХ, иако су до по­чет­ка ра­та го­ди­на­ма и де­це­ни­ја­ма жи­ве­ли у СР Хр­ват­ској. 

Хр­ват­ска ни­је екс­ху­ми­ра­ла и иден­ти­фи­ко­ва­ла по­смрт­не остат­ке Ср­ба од ко­јих се 280 на­ла­зи на по­зна­тим гроб­ним ме­сти­ма. Ни­је обез­бе­ди­ла обе­ле­жа­ва­ње ме­ста стра­да­ња Ср­ба пу­тем спо­мен-пло­ча и спо­ме­ни­ка, ни­је об­но­ви­ла ви­ше од 3.000 сру­ше­них спо­ме­ни­ка из НОБ-а, ни­је об­но­ви­ла 87 по­ру­ше­них и 195 оште­ће­них пра­во­слав­них цр­ка­ва, ни­је пре­ста­ла са хап­ше­њи­ма Ср­ба у свр­ху за­стра­ши­ва­ња и од­вра­ћа­ња од по­врат­ка и сло­бо­де кре­та­ња, ни­је про­це­су­и­ра­ла на­ло­го­дав­це и из­вр­ши­о­це за број­не зло­чи­не над Ср­би­ма за вре­ме и по­сле хр­ват­ских вој­них ак­ци­ја и у ни­зу хр­ват­ских гра­до­ва. 

Глав­ни про­блем Ср­ба ко­ји жи­ве у Хр­ват­ској је­сте дис­кри­ми­на­ци­ја у по­сту­па­њу др­жав­них ор­га­на и у де­лу за­ко­но­дав­ства. Ср­би се ве­о­ма те­шко за­по­шља­ва­ју у др­жав­ној упра­ви, по­ли­ци­ји, пра­во­су­ђу, јав­ним пред­у­зе­ћи­ма, про­све­ти, здрав­ству и цен­три­ма за со­ци­јал­ни рад. По­се­бан про­блем је не­раз­ви­је­ност кра­ји­шког под­руч­ја где је не­за­по­сле­ност Ср­ба из­ме­ђу 50 и 80 од­сто јер Хр­ват­ска не по­ка­зу­је спрем­ност да об­но­ви ин­фра­струк­ту­ру и по­кре­не раз­вој­не про­јек­те. Власт то­ле­ри­ше го­вор мр­жње у ме­ди­ји­ма, на кон­цер­ти­ма по­пу­лар­не му­зи­ке, на утак­ми­ца­ма, док се на фа­са­да­ма згра­да још увек мо­гу про­чи­та­ти  по­ру­ке „Убиј Ср­би­на“ или „Ср­бе на вр­бе“ и сл. Хр­ват­ска ни­је спрем­на да Ср­би­ма, бив­шим но­си­о­ци­ма ста­нар­ског пра­ва, ко­ји су до­би­ли ста­но­ве кроз тзв. про­грам стам­бе­ног збри­ња­ва­ња, омо­гу­ћи исту от­куп­ну це­ну ко­ја је ва­жи­ла за Хр­ва­те де­ве­де­се­тих го­ди­на. 

Ипак, нај­ве­ћи про­блем пред­ста­вља про­цес аси­ми­ла­ци­је Ср­ба ко­ји је сна­жно по­чео де­ве­де­се­тих го­ди­на и тра­је до да­нас. Упо­ко­је­ни ми­тро­по­лит за­гре­бач­ко-љу­бљан­ски Јо­ван је 2006. го­ди­не упу­тио пи­смо Све­том си­но­ду Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве у ко­ме је твр­дио да је у Хр­ват­ској до та­да по­кр­ште­но ви­ше од 30.000 Ср­ба и да тај про­цес и да­ље тра­је. Је­дан од во­де­ћих хр­ват­ских ин­те­лек­ту­а­ла­ца, пред­сед­ник Гра­ђан­ског од­бо­ра за људ­ска пра­ва Зо­ран Пу­сић јав­но је 2003. го­ди­не ре­као да је од 1991. до 2003. са­мо у За­гре­бу 20.000 де­це пра­во­слав­не ве­ро­и­спо­ве­сти пре­ве­де­но у ка­то­ли­чан­ство. По­је­ди­ни пра­во­слав­ни па­ро­си ис­ти­чу да су им се ма­сов­но обра­ћа­ли ро­ди­те­љи са зах­те­ви­ма да де­ци из­да­ју по­твр­де да су кр­ште­на. С тим па­пи­ри­ма иду код жуп­ни­ка и да­ју му са­гла­сност да су њи­хо­ва де­ца до­бро­вољ­но пре­шла у ка­то­ли­чан­ство. Нај­че­шћи раз­лог да Ср­би пре­ла­зе у ка­то­ли­чан­ство је­сте страх да не из­гу­бе по­сао, а де­цу упи­су­ју на ка­то­лич­ку ве­ро­на­у­ку да не би има­ла про­бле­ма у шко­ли јер је у јав­ном и сва­ко­днев­ном жи­во­ту и да­ље до­ми­нан­тан став да су Ср­би агре­со­ри и зло­чин­ци, а Хр­ва­ти осло­бо­ди­о­ци и жр­тве.

Пред­сед­ник Ко­а­ли­ци­је удру­же­ња из­бе­гли­ца