Pro­ces asi­mi­la­ci­je tra­je do da­nas

Prog­na­nim Sr­bi­ma i dru­gim ošte­će­nim gra­đa­ni­ma Hr­vat­ska još ni­je vra­ti­la od­u­ze­ta imo­vin­ska, ste­če­na i sta­tu­sna pra­va: 800.000 ka­ta­star­skih par­ce­la po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta, 30.000 sta­no­va sa sta­nar­skim pra­vom, 10.000 ku­ća ko­je su od­u­ze­te na osno­vu fal­si­fi­ko­va­nih ugo­vo­ra o raz­me­ni, 50.000 za­o­sta­lih a ne­is­pla­će­nih pen­zi­ja, oko 8.000 ne­re­še­nih zah­te­va za ob­no­vu po­ru­še­nih ku­ća, di­nar­sku i de­vi­znu šted­nju, ni­je is­pla­ti­la na­kna­du za ne­u­če­stvo­va­nje u pro­ce­su pri­va­ti­za­ci­je, po­kret­nu imo­vi­nu, de­se­ti­na­ma hi­lja­da­ma prog­na­nih Sr­ba ni­je pri­zna­la deo rad­nog sta­ža ko­ji su ste­kli do po­čet­ka ra­ta, kao i staž ostva­ren za vre­me ra­ta. Ni­je omo­gu­ći­la ni na­kna­du šte­te za sru­še­nih vi­še od 10.000 ku­ća i pri­vred­nih obje­ka­ta u te­ro­ri­stič­kim ak­ci­ja­ma iz­van pod­ruč­ja rat­nih de­lo­va­nja, de­se­ti­na­ma hi­lja­da prog­na­nih Sr­ba ni­je omo­gu­ćen pri­jem u hr­vat­sko dr­ža­vljan­stvo, jer su ro­đe­ni u Sr­bi­ji ili BiH, iako su do po­čet­ka ra­ta go­di­na­ma i de­ce­ni­ja­ma ži­ve­li u SR Hr­vat­skoj. 

Hr­vat­ska ni­je eks­hu­mi­ra­la i iden­ti­fi­ko­va­la po­smrt­ne ostat­ke Sr­ba od ko­jih se 280 na­la­zi na po­zna­tim grob­nim me­sti­ma. Ni­je obez­be­di­la obe­le­ža­va­nje me­sta stra­da­nja Sr­ba pu­tem spo­men-plo­ča i spo­me­ni­ka, ni­je ob­no­vi­la vi­še od 3.000 sru­še­nih spo­me­ni­ka iz NOB-a, ni­je ob­no­vi­la 87 po­ru­še­nih i 195 ošte­će­nih pra­vo­slav­nih cr­ka­va, ni­je pre­sta­la sa hap­še­nji­ma Sr­ba u svr­hu za­stra­ši­va­nja i od­vra­ća­nja od po­vrat­ka i slo­bo­de kre­ta­nja, ni­je pro­ce­su­i­ra­la na­lo­go­dav­ce i iz­vr­ši­o­ce za broj­ne zlo­či­ne nad Sr­bi­ma za vre­me i po­sle hr­vat­skih voj­nih ak­ci­ja i u ni­zu hr­vat­skih gra­do­va. 

Glav­ni pro­blem Sr­ba ko­ji ži­ve u Hr­vat­skoj je­ste dis­kri­mi­na­ci­ja u po­stu­pa­nju dr­žav­nih or­ga­na i u de­lu za­ko­no­dav­stva. Sr­bi se ve­o­ma te­ško za­po­šlja­va­ju u dr­žav­noj upra­vi, po­li­ci­ji, pra­vo­su­đu, jav­nim pred­u­ze­ći­ma, pro­sve­ti, zdrav­stvu i cen­tri­ma za so­ci­jal­ni rad. Po­se­ban pro­blem je ne­raz­vi­je­nost kra­ji­škog pod­ruč­ja gde je ne­za­po­sle­nost Sr­ba iz­me­đu 50 i 80 od­sto jer Hr­vat­ska ne po­ka­zu­je sprem­nost da ob­no­vi in­fra­struk­tu­ru i po­kre­ne raz­voj­ne pro­jek­te. Vlast to­le­ri­še go­vor mr­žnje u me­di­ji­ma, na kon­cer­ti­ma po­pu­lar­ne mu­zi­ke, na utak­mi­ca­ma, dok se na fa­sa­da­ma zgra­da još uvek mo­gu pro­či­ta­ti  po­ru­ke „Ubij Sr­bi­na“ ili „Sr­be na vr­be“ i sl. Hr­vat­ska ni­je sprem­na da Sr­bi­ma, biv­šim no­si­o­ci­ma sta­nar­skog pra­va, ko­ji su do­bi­li sta­no­ve kroz tzv. pro­gram stam­be­nog zbri­nja­va­nja, omo­gu­ći istu ot­kup­nu ce­nu ko­ja je va­ži­la za Hr­va­te de­ve­de­se­tih go­di­na. 

Ipak, naj­ve­ći pro­blem pred­sta­vlja pro­ces asi­mi­la­ci­je Sr­ba ko­ji je sna­žno po­čeo de­ve­de­se­tih go­di­na i tra­je do da­nas. Upo­ko­je­ni mi­tro­po­lit za­gre­bač­ko-lju­bljan­ski Jo­van je 2006. go­di­ne upu­tio pi­smo Sve­tom si­no­du Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve u ko­me je tvr­dio da je u Hr­vat­skoj do ta­da po­kr­šte­no vi­še od 30.000 Sr­ba i da taj pro­ces i da­lje tra­je. Je­dan od vo­de­ćih hr­vat­skih in­te­lek­tu­a­la­ca, pred­sed­nik Gra­đan­skog od­bo­ra za ljud­ska pra­va Zo­ran Pu­sić jav­no je 2003. go­di­ne re­kao da je od 1991. do 2003. sa­mo u Za­gre­bu 20.000 de­ce pra­vo­slav­ne ve­ro­i­spo­ve­sti pre­ve­de­no u ka­to­li­čan­stvo. Po­je­di­ni pra­vo­slav­ni pa­ro­si is­ti­ču da su im se ma­sov­no obra­ća­li ro­di­te­lji sa zah­te­vi­ma da de­ci iz­da­ju po­tvr­de da su kr­šte­na. S tim pa­pi­ri­ma idu kod žup­ni­ka i da­ju mu sa­gla­snost da su nji­ho­va de­ca do­bro­volj­no pre­šla u ka­to­li­čan­stvo. Naj­če­šći raz­log da Sr­bi pre­la­ze u ka­to­li­čan­stvo je­ste strah da ne iz­gu­be po­sao, a de­cu upi­su­ju na ka­to­lič­ku ve­ro­na­u­ku da ne bi ima­la pro­ble­ma u ško­li jer je u jav­nom i sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu i da­lje do­mi­nan­tan stav da su Sr­bi agre­so­ri i zlo­čin­ci, a Hr­va­ti oslo­bo­di­o­ci i žr­tve.

Pred­sed­nik Ko­a­li­ci­je udru­že­nja iz­be­gli­ca