Како се оженио Бранислав Нушић

Праизведбом најновијег драмског текста Владимира Ђурђевића „Три класе и госпођа Нушић”, чија премијера се у режији Милице Краљ очекује почетком новембра на цени „Раде Марковић”, Београдско драмско позориште да ће се на свој, оригиналан начин прикључити обележавању јубилеја: 150 година од рођења славног комедиографа: Бранислава Нушића. Сценограф је Милица Бајић-Ђуров, костимограф Весна Теодосић, а композитор Бранислав Пиповић. Лик Бранислава Нушића тумачиће Данијел Сич, а у глумачкој екипи су и Слободан Бода Нинковић, Паулина Манов-Ђурђевић, Сандра Бугарски, Андрија Кузмановић, Јелисавета Орашанин, Владан Милић и Лако Николић.

Владимир Ђурђевић, познат по својим хит комадима „Не играј на Енглезе”, „Дневна заповест”, овога пута надахнуто је написао псеудобиографски драмски текст користећи се колажном техником чији је главни јунак Бранислав Нушић. Прича комада „Три класе и госпођа Нушић” смештена је на сам почетак Нушићеве каријере, када се он, борећи се за сопствени статус, сусреће са ликовима из богате галерије својих дела. Ђурђевићева комедија као централни догађај узима Нушићеву веридбу, односно женидбу и почетак његове дипломатске каријере. Нушић, после робијања због песме којом је „увредио краља Милана” и несрећне љубави, одлучује да се уклопи и повинује законима света у којем је живео.

– Свако доживљава Нушића на свој начин, тако да ћу и ја публици представити своје виђење славног комедиографа. Играм Нушић из млађег животног доба, када је изашао из затвора и отишао као писар треће класе у Битољ. Бавићемо се периодом када се вратио у Приштину као вицеконзул, и то још и ожењен. Шта се у међувремену десило, како се оженио и добио класу вицеконзула, е то ћемо гледати на сцени. Заправо желимо да видимо какав је то човек, како би се свако од нас понашао у кратком периоду у којем вам се деси много лепих ствари. О Бен Акиби се много тога зна, желео бих овога пута да изнесем другачијег Нушић на сцени: духовитог, лепршавог, занимљивог, заљубљеног, као живог човека, а не фотографију – каже Данијел Сич.

Владимир Ђурђевић заправо је написао омаж великом Нушићу тако што га је пустио да живи – „главом, брадом и брковима”.

– Оно што је лепота овог комада јесте то што није оптерећен ни историјом нити документаристиком. Постоји извесна сличност између Бранислава Нушића и Владимира Ђурђевића: о својим ликовима пишу са великом љубављу. Оно што је одлика Нушићевих драма јесте то да нису мрачне, не упиру прстом у око као многи савремени комади, него су писани са љубављу, а опет приказују карактере који су и прљави и ружни и зли, али тако да им се грохотом смејете. Из тог угла је и Нушић гледао на свет. Мени је искрено лепше да свет гледам из тог угла јер би другачије човек полудео – каже Милица Краљ.

Б. Г. Требјешанин

-----------------------------------------

Чекају се нове представе Савина и Унковског

Редитељ Егон Савин и писац Стојан Срдић спојиће своју уметничку креацију у наредном пројекту чије пробе ће почети на сцени „Раде Марковић”, како тврди Слободан Ћустић, новоименовани директор БДП-а, почетком 2015. године.

– Реч је о драми која се бави судбином извесне ромске породице и проблемима са којима се њени чланови сусрећу вековима у свим иоле организованим државама и структурама. Дакле, они нису ни Цигани који лете у небо, ни било који други јунаци, већ народ који је стицајем неких околности стављен на маргину, у предграђе јер их никада нисмо пуштали да уђу у центар, осим као рециклирање. Са Егоном Савиним смо протеклих дана разговарали, а договорили смо се да искључиво прави поделу са глумачким потенцијалом који имамо у нашем ансамблу – каже Ћустић и открива нам свог следећег редитељског адута: Слободана Унковског.

– Унковском смо најпре предложили да ради комад који сам одабере, он је ипак предложио да му пошаљемо неколико својих предлога. Послали смо му неколико савремених комада који чекају своје праизведбе: „Берлин зид” Жељка Хубача, „Демон из Дебармале” Горана Стефановског, „Нечисте силе” Љубише Вићановића „Салон” Стојана Срдића. И када је Мала сцена у питању Слободан Ћустић обећава занимљиве искораке. БДП чека и велики број гостовања. Представа „Кад су цветале тикве” спрема се на гостовање у Пожаревац. И остварење „Трпеле” ће имати своју уметничку мисију која је договорена уз помоћ невладине организације Адра и Норвешке амбасаде. У питању је пет гостовања по градовима Србије, а цео приход ће бити уплаћен у Фонд сигурних кућа.

План је и да направимо позоришни мост са Народним позориштем из Бањалуке, да сваке сезоне сценски оживимо неко дело из лектире. Тако ћемо се најпре бавити Бранком Ћопићем и Стеваном Сремцем, али ћемо, обећавам, репертоар појачати и са првим комадом који је уопште рађен у БДП-у – „Младост отаца” Бориса Горбатова – закључује Ћустић.