Становима пада цена али купаца нема

Четири године је Грађевинска дирекција Србије безуспешно покушавала да прода последњих 500 станова у вождовачком насељу „Степа Степановић” по цени од 1.250 до 1.290 евра за квадрат, тврдећи да је она осетно испод тржишне и да јефтиније од тога не може ићи.

Тек петнаестак дана након што је цену квадрата за 150 станова оборила на 980 до 1.180 евра, добили су деведесет нових станара. Губитак због ниже цене, признају у дирекцији, неће ни осетити јер им се и он више исплати него да и даље плаћају одржавање непродатих станова.

– Тржиште се после четири године променило и зато смо одлучили да стимулишемо продају станова од 37 до 100 квадрата. Десетак мањих станова до 50 квадрата већ смо продали, остали су они веће површине, изнад 70 квадрата. У овој акцији важи и бескаматна позајмица за куповину те некретнине до 20 одсто њене вредности – кажу у дирекцији.

С обзиром на осиромашење грађана и пооштрене услове кредитирања, било је само питање времена када ће дирекција прибећи овој тактици. Још пре три године је и „Блок 67 асоушиејтс”, фирма која је подигла елитно насеље „Белвил”, била принуђена да цену квадрата у појединим становима спусти за 300 евра.

Од тада је број од готово 400 непродатих станова, од укупно 1.900, пао на осамдесетак. Пре тога је „Блок 67 асоушиејтс”, као и Грађевинска дирекција Србије, дуго уверавао јавност да цену неће обарати, негирајући оцене упућених у тржиште некретнина да је она превисока.

Утолико је пад цене у „Степи” мање изненађујући, јер је квалитет масовне станоградње, као у том насељу, увек слабији, напомиње Каћа Лазаревић из агенције за некретнине „Алка”.

– Квадрат је у „Степи” био скуп и када је држава давала субвенционисане кредите. Цене константно падају и пре пет године на Врачару нисте могли као сада да нађете квадрат за 1.500 евра. Колико год да је цена нижа, људима су плате смањене, нису сигурни да ће задржати посао и не усуђују се да узму кредит – тврди Лазаревићева.

Података о томе колико је станова продато од 2009. године, када су цене почеле да се топе, нема јер таква евиденција не постоји, као што је нема ни када је реч о броју станова у понуди. Да ли Београду недостаје 30.000 станова, као што се тврдило не тако давно, више нико се не усуђује да прогнозира јер је потражња изузетно ниска. Али, многи су сложни да је тржиште стабилно и да великих осцилација у ценама неће бити.

– Оне су се стабилизовале у последње две године. Једино када би неко подигао зграду од 5.000 квадрата у центру града и продавао за 1.200 евра, то би могло да доведе до снижења – каже Мирослав Цветковић, директор агенције „Цветковић–Рошков”.

Најтраженији су мали станови који се најбрже продају и представљају до 80 одсто свих станова у престоници. Најбоља понуда једнособних је у Миријеву, а тај део града, као и Вождовац, Врачар и центар, најчешће обилазе потенцијални купци. Више није као некада да локација и само локација утиче на продају, сада првенствено цена диктира куповину, каже Недељко Малиновић, директор агенције „Легат”.

– Стан од 100 квадрата код Белог двора продаје се за 145.000 евра, што је било незамисливо пре пет година када је квадрат на Дедињу вредео и више од 3.000 евра. Власници који неће да спусте цену не могу као некада да брзо и без муке продају непокретност. То им је раније полазило за руком јер је за исти стан на многим локацијама било и по троје заинтересованих купаца – истиче Малиновић.

У Београду је изграђено 734.909 станова, од чега су 33.942 подигнута између 2009. и 2013. године. То значи да новоградња представља 4,61 одсто укупног стамбеног фонда престонице.

Посматрајући само бројеве (табела изграђени станови), стиче се утисак да у последњих пет година није било драстичног смањења градње. Али сировом емпиријском методом – осврни се око себе – кранови и мешалице могу се видети једино у Новом Београду, Вождовцу и на Звездари. Колико год да се мање зида, инвеститори су се барем привремено помирили са чињеницом да не могу као досад да извлаче и више од 50 одсто профита, напомиње Ненад Ђорђевић, председник УО Кластер некретнине.

– Зараде су им до 20 одсто али то је пристојно и без обзира на све ризике улагање у некретнине је и даље најсигурнији посао за инвестирање – тврди Ђорђевић.

Кирије ниже за трећину

Кирије падају лагано али сигурно, каже Срђан Лончаревић, власник агенције „Славија рент”. Закупнина нижа и до 30 одсто у поређењу са прошлом годином не изненађује Лончаревића јер је, каже, тражња изузетно мала, а понуда велика.

Брине га то што је обим посла драстично смањен и што је број странаца који дугорочно изнајмљују кров над главом опао за чак 60 одсто у односу на 2011. годину.

– Сада без проблема можете изнајмити гарсоњеру у центру за максимално 200 евра. Нуде их и за 150, што је 100 евра мање него раније али нема ко да плати кирију. Закупнина двособног стана од Славије до Калемегдана кошта 400 евра, а пре је била између 500 и 700 евра – истиче Лончаревић.

Студенти су и даље најсигурнији клијенти али не траже мање станове него трособне. У њих се усели по троје академаца јер им се више исплати да деле кирију и трошкове за комуналије него да свако од њих изнајми гарсоњеру.

Све мање кредита

Да је златно доба на тржишту некретнина било 2008. године показују подаци и Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (комерцијални и субвенционисани). Тада је осигурана чак 17.371 таква позајмица, а 2009. године свега 7.965. Следеће године 9.826 грађана је осигурало кредите, док у последње три године тај број пада са 8.268, колико их је било 2011. године, на 6.450 осигураних кредита лани.

Просечна цена квадратног метра 

Врачар               2.200-3.000
Стари град        1.500-2.200
Савски венац    1.100-3.000
Звездара            1.000-1.400
Нови Београд    1.000-1.700
Земун                 1.000-1.400
Чукарица              900-1.700
Раковица               900-1.100
Палилула              800-1.600

Извор: агенција „Цветковић-Рошков”

Изграђени станови

                   Београд       Србија

2009.          6.150            19.103
2010.          5.684            18.648
2011.          6.416            18.449
2012.          8.096            15.223
2013.          7.596             13.505    

*Извор: Републички завод за статистику