Зашто је НБС била у губитку?

Народна банка Србије допринеће фискалној консолидацији ниском инфлацијом и стабилним курсом, али не и директном уплатом новца у буџет Србије. Уместо планиране три милијарде динара министарство финансија ће на ставци прихода од централне банке прокњижити нулу. Разлог је губитак у самој каси НБС од 43,6 милијарди динара током 2013.

Иако је овај губитак познат још од јула, када је обнародован извештај о пословању, тек скупштинска расправа о ребалансу буџета га је актуелизовала. Разлоге за минус у каси, НБС је у једном дану бранила са два саопштења, али са сличним аргументима.

– Подсећамо да НБС има законску обавезу да обезбеђује монетарну и финансијску стабилност у земљи, што је у 2013. години успешно и остварено. Због општих економских околности цена постизања тих резултата била је већа. Стабилност курса, цена, укупног финансијског система и макроекономског окружења од изузетног је значаја. За сваког грађанина који плаћа рату у еврима, предузеће које враћа кредит, инвеститора који планира да улаже и међународне финансијске институције с којима склапамо аранжмане и чије перцепције утичу на наш рејтинг на глобалном економском плану. Због тога сматрамо да је цена те стабилности потпуно оправдана, нарочито јер не кошта наше грађане, који би, да је та стабилност изостала, трпели велике трошкове – наводе у НБС.

Економиста Љубомир Маџар каже да губитак централне монетарне институције представља цену вођења монетарне политике.

– НБС повлачи вишак динара с тржишта како не би правили притисак на инфлацију, а то кошта. Банке своје вишкове динара пласирају у вредносне папире НБС, чиме је кредитирају, али НБС за узврат мора да им плати пристојну камату. Речју, репо операције коштају, јер су начин да се кочи инфлација. НБС је могла да то не ради, али сада инфлација не би била тако ниска, сматра Маџар.

НБС даље наводи да су они, у условима опште економске несигурности на светском нивоу и изостанка мера фискалне консолидације у земљи, успели не само да очувају него и да повећају девизне резерве, резерве у злату, плате порез на добит правних лица (за недобитне организације), очувају стабилан курс и инфлацију сведу на историјски минимум.

– Девизне резерве увећане су за 180 милиона евра, купљена је тона злата, стабилан курс и најнижа инфлација у последњих 50 година биланс су пословања НБС у 2013. години. Финансијски резултат који је НБС забележила у 2013. последица је курсних и ценовних разлика, што је углавном и засад обрачунски. То је резултат односа евро-долар, пада приноса на сигурне хартије од вредности на светском тржишту и пада цене злата, објашњавају у централној банци.

Такође, наводе да је и спречавање малверзација и зараде појединих интересних група на променама курса (што је био случај пре 2012. године) био један од њихових приоритета, као и обезбеђивање стабилности цена, како не би дозволили да се понови ситуација коју су затекли по доласку у НБС, а то је рекордна инфлација у Европи и потрошених 1,35 милијарди евра девизних резерви.

– Наш финансијски резултат, који ће бити покривен из наших техничких резерви, ни на који начин не представља оптерећење за пореске обвезнике у Србији. Међутим, нагле промене курса и висока инфлација нешто су што би сваки грађанин Србије осетио на свом стандарду и кућном буџету. Због тога смо уверени да досадашњи резултати оправдавају трошкове, јер да они нису остварени, издатке би имали привреда, становништво и држава.

– Подсећамо и да до августа 2012. НБС влади није уплатила ниједан динар камате на буџетска средства, иако је била обавезна да то чини месечно‎, да је раст цена износио преко 12 одсто, а да је курс, уз енормно трошење девизних резерви, осцилирао тако да ни привреда ни становништво нису могли да предвиде колики ће им бити приходи, односно расходи следећег месеца.

И шире посматрано, централне банке се у 2013. суочавају с губицима по основу пада приноса на сигурне хартије од вредности и цене злата. На те утицаје нису имуне ни „јаке банке”. Централна банка Швајцарске је у 2013. забележила нето губитак од 9,1 милијарду франака (10,4 милијарде долара). Швајцарска централна банка је због губитака обуставила исплату дивиденди, као и уплате у државни буџет и буџете кантона. Њен губитак проузрокован је падом вредности златних резерви – злато је 2013. појефтинило 30 одсто.
Нетачне су тврдње да је једини пут када је НБС имала губитак била 2013. година. Остварени резултати од 2006. до сада показују да је губитак забележен и 2006. и 2007. године. Међутим, знатна разлика је у томе ко је тада стварно зарадио ‎на променама курса и у трговини хартијама од вредности.