Велики и мали издавачи

Полемике између великих и мањих издавача биле су у центру овогодишњег 59. Међународног београдског сајма књига још пре него што је званично отворен, још израженије него претходних година.

Летос је нови одбор сајма књига донео пропозицију према којој у централном излагачком простору, у хали један, могу да излажу само они издавачи са највећим прометом и бројем запослених. Због промене распореда, и пре почетка Сајма књига приговоре је уложила издавачка кућа „Ренде” (та је молба услишена), а због скрајнутог штанда одустао је „Плато”.

Жалбу због дисквалификације мањих издавачких кућа уложили су „Еволута”, „Утопија”, „Карпос”, „Завет”, „Хеликс”, „Трећи трг”, „Књижевна радионица Рашић” и други. Приговор је упућен и због тога што се и ове године предност даје „популистичкој” литератури. Сајамски простор је скуп, издавачи од сваког Сајма књига пуно очекују, и место које добију значи им све.

Овогодишњи Сајам књига има посебну атмосферу због величине и озбиљности организације павиљона Народне Републике Кине, земље почасног госта. Разговори и форуми између кинеских и српских издавача и писаца доприносе утиску да су књижевност и култура заиста мост између две земље.

Када би у оквиру српске владе постојао споразум министарстава културе и спољних послова на сталном представљању српске културе у иностранству, политички имиџ не би био једина национална одредница и слични споразуми о билатералној сарадњи не би били изузетак, већ правило.

На овом Сајму књига обележавају се три јубилеја, два века од почетка рада Вука Стефановића Караџића, 150 година од рођења Бранислава Нушића и век од почетка Првог светског рата. Ипак, тема Великог рата односи превагу по броју издања која су јој посвећена, толику да су чак неки издавачи предложили да се установи специјално признање за дело које говори о овом историјском догађају. Но предлог је касно изнесен...

Међународни београдски сајам књига одражава и поједине светске трендове. На пример, као и на Сајму књига у Франкфурту, и код нас велики издавачи објављују жанровску литературу, посебно омиљене трилере, али се враћају и домаћим и светским класицима. Ту предњаче „Лагуна” и „Вулкан”. Такође, књижевност за младе и издања из области уметности стрипа велики су хитови овог сајма.

По броју издања и посети рекло би се да српски читаоци читају више него било који народ овог дела Европе, али и да има више писаца него читалаца.

Сајам књига опстаје упркос свему, и није све лоше – добре су књиге.