Eврообвезницe за буџетски минус у 2015.

Финансирање јавних трошкова у овој години затворено је недавним усвајањем ребаланса буџета, али креирање јавног рачуна за 2015. тек нам предстоји. Како се у овом часу чини – новим задуживањем, јер, како сада ствари стоје, буџетски дефицит ни догодине се не може избећи. Према најавама из Министарства финансија део тог минуса за наредну годину биће покривен, као и раније, емисијом еврообвезница на међународном тржишту.

Министар финансија Душан Вујовић изјавио је у Лондону за Ројтерс да је план да у новембру продамо еврообвезнице вредне до две милијарде евра по каматним стопама испод четири одсто. Његова очекивања су да ће Србија идућег месеца финализовати дуго ишчекивани споразум са ММФ-ом. Вујовић очекује да ће рецесијом погођена српска економија већ идуће године имати привредни раст.

Како незванично сазнајемо, план Министарства финансија је да, за почетак емитујемо обвезнице у вредности две милијарде евра и то у новембру до 1,25, а остатак од 0,75 милијарди евра после склапања аранжмана с ММФ-ом. Све те паре биле би намењене за финансирање дефицита у 2015. години, јер је ликвидност за ову годину обезбеђена.

ММФ биће у Србији од 4. до 20. новембра када би требало да се размотре наше јавне финансије за 2015, иначе прву од три године фискалне консолидације. Уколико се ММФ сагласи с нашим планом уследило би њихово зелено светло за аранжман из предострожности којим би, како се очекује, нама било стављено на располагање до две милијарде евра за случај непредвиђених околности.

Милојко Арсић, професор београдског Економског факултета каже да ће нам поменуте две милијарде евра еврообвезница, које држава планира да прода, уз постојећих око две милијарде евра у депозитима, бити довољно да затворимо финансирање у 2015. Нама, додаје, треба догодине око шест милијарди евра за минус у каси и за враћање доспелих обавеза.

По њему, с ММФ-ом ћемо преговарати о главним правцима уштеда за три наредне године и било би добро када бисмо аранжманом из предострожности добили две милијарде евра да имамо на располагању, јер је три године дуг период.

Вујовић је изразио очекивања да ће споразум са Русијом о гасу помоћи у снижењу енергетских трошкова компанија, као и да ће српски пољопривредници остварити корист од недавне забране увоза производа из ЕУ у Русију. „Процена је да ћемо идуће године забележити нулти или једва позитиван привредни раст, затим раст од 1,5 одсто у 2016. и 2,5 одсто у 2017. Верујем да бисмо 2015. могли да остваримо знатно бољи резултат, захваљујући опоравку од поплава и другим факторима. Раст би могао да износи од 0,5 до 1,5 одсто”, навео је он у интервјуу за Ројтерс.

Агенција подсећа да је, уз јавни дуг од готово 75 одсто бруто домаћег производа и фискални дефицит изнад осам одсто, јасније него икад да је Србији потребна помоћ ММФ-а, који је поздравио нашу одлуку да смањимо јавну потрошњу у циљу стабилизације финансија.

Ројтерс подсећа да је Србија обећала да ће у наредне три године извршити резове у јавном сектору и смањење субвенција у укупној вредности од 1,4 до 1,5 милијарди евра, уз подизање пореза на транспорт гаса кроз земљу, а у циљу спуштања буџетског дефицита на одрживих два до 2,5 одсто.

Да би смањила јавни дуг, Србија ће емитовати еврообвезнице и искористити оштар пад трошкова задуживања влада широм Европе, будући да су централне банке, укључујући Европску централну банку, снизиле каматне стопе, напомиње Ројтерс.