Заставе несталих држава у Венецији

На 56. Бијеналу савремене уметности у Венецији, које се под слоганом „Све будућности света” одржава наредне године, Србију ће представљати пројекат „Уједињене мртве нације” кустоса Лидије Мереник и уметника Ивана Грубанова.

Њих је са три гласа за и два против одабрао Стручни савет Министарства културе, чији су чланови Јован Деспотовић, вршилац дужности директора Музеја савремене уметности у Беoграду, Дејан Сретеновић, историчар уметности, Мрђан Бајић, професор на Факултету ликовних уметности, Миа Давид, архитекта, и Јасмина Чубрило, историчарка уметности.

Одабрани пројекат је подно-амбијентална инсталација, која ће бити изведена на читавој површини пода нашег павиљона у Ђардинима. Слике на сировом платну настаће мешањем одређених хемикалија и боја бројних застава држава које су престале да постоје у периоду од успостављања Бијенала до данас, а чији ће набори и рељефно везени грбови оставити своје трагове на подлози.

И слике и заставе биће изложене заједно, груписане на поду тако да су међусобно у вези. По угледу на натпис „Југославија” на прочељу фасаде нашег павиљона, на белим унутрашњим зидовима налазиће се бела тродимензионална слова са називима и наведеним годинама трајања сваке државе, међу којима су и Аустроугарска монархија, Отоманско царство, Демократска Република Немачка, СССР, Чехословачка, Југославија…

Према речима Лидије Мереник, историчарке уметности, професора на Семинару за студије модерне уметности Филозофског факултета у Београду и некадашњег кустоса Музеја савремене уметности, којем је и поверено руковођење српским наступом у Венецији, рад који ће нас презентовати осмишљен је потпуно у складу са простором нашег павиљона.

– Пројекат се у формалном, медијском и концептуалном смислу надовезује на претходни низ радова истог уметника, поготово на „Мртве заставе” и проблематизује не само наративе које заставе као симболи производе, већ и на аутентичан начин преиспитује политичке и идеолошке пропозиције Бијенала као институције – додала је Мереник.

Како је аутор истакао, читава поставка биће изведена технички у Србији са домаћим тимом и биће пренета у деловима и конструисана финално у самом павиљону. Сви посетиоци слободно ће се кретати између подних композиција.

– Овај сликарски поступак већ је опробан, заставе су ми послужиле као модели, оруђе и сликарски материјал. Пошто живимо у времену екранске слике и информације као доминантног медија, негде се изгубио додир са самом материјом уметности и њеном моћи да уживо фасцинира. Намера нам је да управо наш павиљон створи једно живо симболичко поље у датом простору и тренутку – објаснио је Иван Грубанов (1976), који се школовао на Факултету ликовних уметности у Београду и чувеној Рајксакадемији у Амстердаму, специјализовао се у Лондону и Мадриду.

Излагао је на 20 самосталних изложби у музејима и галеријама у иностранству, региону и Србији, учествовао је на преко 100 колективних изложби као и на више од 10 међународних бијенала савремене уметности.

За пројекат „Уједињене мртве нације” Савет се определио, јер између осталог делује визуелно, физички и симболички на појединца, и јер као полазиште има бивши југословенски топос, из чије перспективе проблематизује појмове нације и државе и њихове вишезначне интерпретације и односе који се јављају између њих.

На конкурс се јавило 28 аутора – ауторских тимова, од позваних 14 позиву се одазвало 12, док су поред двојца Мереник–Грубанов у главној конкуренцији били још и предлози: „Шатори, уметност и политика, 101 година после – Косовски циклус” Радоша Антонијевића и Уне Поповић, „Rendered History” Владимира Миладиновића и Николе Дедића, „Instrument of Activity/Оруђе манипулације” Биљане Ђурђевић и Мирослава Карића и „Разговори: Хула-хоп, ластиш, кликери и песак” Зорана Ерића и Дејана Калуђеровића, који је током финалног одлучивања добио два гласа.