Zastave nestalih država u Veneciji

Na 56. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji, koje se pod sloganom „Sve budućnosti sveta” održava naredne godine, Srbiju će predstavljati projekat „Ujedinjene mrtve nacije” kustosa Lidije Merenik i umetnika Ivana Grubanova.

Njih je sa tri glasa za i dva protiv odabrao Stručni savet Ministarstva kulture, čiji su članovi Jovan Despotović, vršilac dužnosti direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Dejan Sretenović, istoričar umetnosti, Mrđan Bajić, profesor na Fakultetu likovnih umetnosti, Mia David, arhitekta, i Jasmina Čubrilo, istoričarka umetnosti.

Odabrani projekat je podno-ambijentalna instalacija, koja će biti izvedena na čitavoj površini poda našeg paviljona u Đardinima. Slike na sirovom platnu nastaće mešanjem određenih hemikalija i boja brojnih zastava država koje su prestale da postoje u periodu od uspostavljanja Bijenala do danas, a čiji će nabori i reljefno vezeni grbovi ostaviti svoje tragove na podlozi.

I slike i zastave biće izložene zajedno, grupisane na podu tako da su međusobno u vezi. Po ugledu na natpis „Jugoslavija” na pročelju fasade našeg paviljona, na belim unutrašnjim zidovima nalaziće se bela trodimenzionalna slova sa nazivima i navedenim godinama trajanja svake države, među kojima su i Austrougarska monarhija, Otomansko carstvo, Demokratska Republika Nemačka, SSSR, Čehoslovačka, Jugoslavija…

Prema rečima Lidije Merenik, istoričarke umetnosti, profesora na Seminaru za studije moderne umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu i nekadašnjeg kustosa Muzeja savremene umetnosti, kojem je i povereno rukovođenje srpskim nastupom u Veneciji, rad koji će nas prezentovati osmišljen je potpuno u skladu sa prostorom našeg paviljona.

– Projekat se u formalnom, medijskom i konceptualnom smislu nadovezuje na prethodni niz radova istog umetnika, pogotovo na „Mrtve zastave” i problematizuje ne samo narative koje zastave kao simboli proizvode, već i na autentičan način preispituje političke i ideološke propozicije Bijenala kao institucije – dodala je Merenik.

Kako je autor istakao, čitava postavka biće izvedena tehnički u Srbiji sa domaćim timom i biće preneta u delovima i konstruisana finalno u samom paviljonu. Svi posetioci slobodno će se kretati između podnih kompozicija.

– Ovaj slikarski postupak već je oproban, zastave su mi poslužile kao modeli, oruđe i slikarski materijal. Pošto živimo u vremenu ekranske slike i informacije kao dominantnog medija, negde se izgubio dodir sa samom materijom umetnosti i njenom moći da uživo fascinira. Namera nam je da upravo naš paviljon stvori jedno živo simboličko polje u datom prostoru i trenutku – objasnio je Ivan Grubanov (1976), koji se školovao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i čuvenoj Rajksakademiji u Amsterdamu, specijalizovao se u Londonu i Madridu.

Izlagao je na 20 samostalnih izložbi u muzejima i galerijama u inostranstvu, regionu i Srbiji, učestvovao je na preko 100 kolektivnih izložbi kao i na više od 10 međunarodnih bijenala savremene umetnosti.

Za projekat „Ujedinjene mrtve nacije” Savet se opredelio, jer između ostalog deluje vizuelno, fizički i simbolički na pojedinca, i jer kao polazište ima bivši jugoslovenski topos, iz čije perspektive problematizuje pojmove nacije i države i njihove višeznačne interpretacije i odnose koji se javljaju između njih.

Na konkurs se javilo 28 autora – autorskih timova, od pozvanih 14 pozivu se odazvalo 12, dok su pored dvojca Merenik–Grubanov u glavnoj konkurenciji bili još i predlozi: „Šatori, umetnost i politika, 101 godina posle – Kosovski ciklus” Radoša Antonijevića i Une Popović, „Rendered History” Vladimira Miladinovića i Nikole Dedića, „Instrument of Activity/Oruđe manipulacije” Biljane Đurđević i Miroslava Karića i „Razgovori: Hula-hop, lastiš, klikeri i pesak” Zorana Erića i Dejana Kaluđerovića, koji je tokom finalnog odlučivanja dobio dva glasa.