Казнене милијарде

Држава Србија требало би да подели отказе свим адвокатима и јавним правобраниоцима, који заступају њене интересе пред судовима, јер ће нас резултат њиховог рада скупо коштати ове године. Само на име изгубљених судских спорова, казни и одштетних захтева, из буџета ће бити потрошено 10 милијарди динара. Таман онолико колико се уштедело солидарним порезом од 10 одсто на плате лекара, професора и државних чиновника..

О коликим парама је реч, говори податак да је тај новац већи од износа субвенција које држава издваја за културу. Већи је и од дотација за туризам и путеве заједно. То је прва рата дуга за гас руском „Гаспрому” око кога су се ових дана усијали телефони на релацији Београд–Москва.

Фонд за младе таленте, рецимо, располаже са чак 14 пута мањим износом. Шта би са 10 милијарди динара, уместо са 700 милиона, могла да уради талентована младост ове земље, од којих је сваки други без посла? Средства која се троше на ученички стандард четири пута су мања, а расходи за студентски стандард више него дупло мањи. Избеглице ће, такође, добити тек десетину средстава од укупног износа који ћемо платити на име казни и одштетних захтева. Спортске стипендије, такође, представљају десет пута мањи трошак за државну касу.

На чињеницу да су расходи за казне и одштетне захтеве ребалансом дуплирани недавно су упозорили чланови Фискалног савета. То, по њиховој оцени, може да значи да јавни правобраниоци не раде добро свој посао, али и да држава не поштује своје обавезе према инвеститорима, који онда траже надокнаду штете.

Такав је случај био са концесијом за изградњу аутопута Хоргош–Пожега са аустријским фирмама „Пор” и „Алпина”. С тим што су јавни правобраниоци у овом случају спасли државу, јер је Међународна трговинска комора у Паризу пресудила у нашу корист, па нисмо морали да исплатимо одштетни захтев од 71 милион евра. Ипак, на основу правоснажне пресуде Министарство финансија мораће у овој години да плати 1,6 милијарди динара на име банкарске гаранције и припадајућих камата.

Где онда држава, која је, чини се пречесто на оптуженичкој клупи, може да нађе доброг адвоката? Одговор сигурно знају војни пензионери и полицајци. Њихови правни заступници на суду су добили државу Србију, а епилог тих пресуда већ се види у ребалансу буџета.

Наша невоља је, међутим, што не постоји, што би савремени политички аналитичари рекли, „довољна политичка воља” да се истражи ко је за шта крив и какве је последице по буџет државе изазвао лошим радом. То нико неће да уради, јер ће се, ако то одиста неко и учини, већ сутра „копати по његовим цревима”, а државни чиновници, осим ако не направе неко тешко кривично дело, никада нису одговарали за учињено, а још ређе за неучињено.