Наш пут је трасиран ка Приштини и Тирани

Бујановац – Јонуз Муслију није још званично именован, али је извесно да ће бити изабран за новог председника Националног савета Албанаца након избора на којима је коалиција предвођена његовим Покретом за демократски прогрес (ПДП) освојила више гласова од коалиције Партије за демократско деловање актуелних републичких посланика Ризе Халимија и Шаипа Камберија и Демократске уније Албанаца. 

Некадашњи комесар такозване ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе слови за најрадикалнијег албанског лидера, који је изговорио низ запаљивих изјава, попут оних да „прешевска долина“ (назив за овај део југа Србије који користе Албанци) треба да се припоји Косову, као и да „прешевска долина“ треба да добије статус Крима, прихватио је да говори за „Политику“ под условом да говори на матерњем језику, уз посредовање преводиоца, иако врло добро разуме српски језик. Неуобичајено, не и неочекивано, у његовој канцеларији председника Скупштине општине Бујановац видљива је албанска, али не и застава Републике Србије. Али, како је више пута до сада истицао – ову другу заставу још не доживљава као своју!?

– Зацртали смо начела у споразуму наших пет коалиционих партија, од којих у будућем раду Националног савета нећемо одступити. Та начела су: поштовање борбе и бораца ОВПМБ, поштовање одлука референдума из 1992. године (једна одлука је да се општине са југа Србије могу припојити Косову, прим. Ж. М.), да се користе школски уџбеници искључиво из Приштине и Тиране и да више никаквих компромиса нема око употребе националних симбола, што ће рећи, потпуно слободна употреба заставе Албаније на овим просторима!? – одговор је Муслијуа на питање који су то приоритети за које ће се залагати као председник Националног савета.

Поштовање борбе и бораца ОВПМБ? Како то мислите?

Да се до краја испоштују и они и њихова борба, да им се призна статус и буду интегрисани у друштво. Да им се признају вредности за које су се борили.

Који статус? Борачки? Да им се то призна као минули рад. Па они су се борили против регуларних државних оружаних снага, против државе Србије?  

Они су наши хероји. Треба да се испоштује став њиховог удружења ветерана.

Пре неки дан сте изјавили да је ваш пут трасиран према Приштини и Тирани. У ком смислу?

У сваком. Да сви наши проблеми у „прешевској долини“ буду трасирани према Приштини и Тирани, да им будемо ближе, да се снажније повежемо, како бисмо их заједнички решавали.

Да ли сте због тога тражили да се у косовској влади формира једно министарство које би се искључиво бавило проблемима Албанаца на југу Србије?

Да. Сматрам да је најцелисходније да један део косовске владе буде што више повезан са нама, да постоје боље везе, боље извештавање о нашим животним проблемима у „прешевској долини“.

То значи да нисте задовољни оним што држава Србија преко својих министарстава чини за све своје грађане овде на југу Србије?

Сама слика Бујановца, Прешева и Медвеђе показује да Србија није заинтересована за решавање нагомиланих проблема у овим општинама. Можемо се запитати колико је уложила за запошљавање Албанаца и Рома. Колико породица живи у сиромаштву. Нека ублажи незапосленост, сиромаштво, то је најбитније. Она то не чини. А милионе и милионе је уложила у изградњу војне базе, меморијалног комплекса изнад Лучана, које снаге Жандармерије даноноћно чувају...

Па ипак, испод прозора ваше канцеларије ниче нови трг, кажу да ће његова изградња коштати милион евра. А све финансира држава Србије. Ви функционери поносите се тиме, обични грађани гунђају, сматрају да није било неопходно да се у ово време немаштине расипају паре на непотребну промену изгледа центра града.

Није све у изградњи једног пута, трга. Проблеми су много већи и компликованији. Потребни су нам инвеститори за нове пројекте, требају нам нова радна места.

Да ли сте се икада запитали да је могуће и да лично доприносите недоласку инвеститора на ово подручје. Вашим запаљивим, често и правим ратнохушкачким изјавама можда плашите стране инвеститоре да дођу и улажу на овом подручју, сматрајући га нестабилним.

Знам да Влада Србије стално истиче да због изјава Јонуза Муслијуа нема овде стабилности, нема страних улагања. То није тачно, напротив, мислим да страни инвеститори не желе да дођу због страха од нагомиланих оружаних формација, хиљаде војника и жандарма, колико их овде има. Када их виде у толиком броју питају се да ли је овде редовна или ванредна ситуација!?

Шта то треба да уради Влада Србије да би Јонуз Муслију био задовољан, да би могао да каже да се осећа равноправним грађанином Србије?

Да призна статус бораца ОВПМБ, да призна референдум из 1992. године, да реши све проблеме Албанаца, да више нема привођења, терора и насиља над њима, да Албанци буду слободни, суверени... То би било задовољавајуће решење.

Како видите ово подручје „сутра“. Из угла председника СО и Националног савета Албанаца?

Из било које позиције видим их под истим кровом. Са заједничким проблемима које треба решавати.

Да ли под кровом Србије, Косова или Албаније?

Под кровом народне воље, а она је исказана на референдуму одржаном 1992. године.