Балканска шесторка прави заједничку касу

Док је иницијатива црногорског министра спољних послова Игора Лукшића о формирању „балканске шесторке” под називом Г6, с неминовном асоцијацијом на вишеградску четворку В4, изазвала бројне контроверзе, зато што је неке подсетила и на бившу Југославију, чини се да ће једна друга идеја из „имовине” В4 бити остварена у овом региону.

На састанку шефова дипломатија Вишеградске групе и западног Балкана прошле седмице је договорено формирање Фонда за западни Балкан, попут оног који већ годинама имају средњоевропске земље Чешка, Словачка, Пољска и Мађарска.

Међународни вишеградски фонд, са седиштем у Братислави, основале су 2000. године владе четири средњоевропске земље (које су 1991. формирале Вишеградску групу), како би унапредиле међусобну сарадњу.

Његову помоћ користе углавном невладине организације, општине и локалне самоуправе, универзитети, школе, али и појединци за заједничке културне, научне, истраживачке и образовне пројекте, омладинску размену, промоцију туризма и прекограничне сарадње.

До краја 2013. одатле је са око 54 милиона евра подржано 3.800 пројеката и дато 1.700 стипендија, а и неке српске НВО и факултети били су на списку корисника, јер је МВФ у међувремену проширио деловање и ван круга вишеградске четворке.

И идеја оснивања балканског фонда усмерена је на унапређење квалитета живота становништва кроз финансирање пројеката цивилног друштва и појединаца. Конкретни пројекти, како је речено „Политици” у Министарству спољних послова Србије, биће описани кад фонд заживи. Изгледно је да ће то бити пројекти размене младих и зближавања људи на решавању заједничких питања која сежу преко граница.

Није одређен рок нити тачно дефинисан датум за његово оснивање. „Темпо формирања тог фонда зависиће искључиво од интереса и предузимљивости самих учесника и њихових међусобних договора”, кажу у МСП-у.

Зна се, међутим, да ће стартовати са 180.000 евра, што је збир улога свих шест земаља учесница (део бивше Југославије плус Албанија), као и иницијалном донацијом МВФ од 80.000 евра у виду стручног саветника и помоћи у опремању секретаријата ФЗБ.

Новац у заједничку касу требало би да стиже из неколико извора: из прилога самих учесница у оснивању Фонда, које ће давати по 30.000 евра годишње, „с могућношћу постепеног увећавања, зависно од очекиваног развоја економске ситуације”.

Примера ради, четири државе Вишеградске групе на почетку, 2000. године, издвајале су за свој фонд по 250.000 евра, док данас свака даје по два милиона евра. Други извор, на почетку, биће МВФ. После тога, рачуна се и с билатералним донацијама, односно развојном помоћи држава заинтересованих да помогну развој Фонда. Из МСП-а наглашавају да и приватни прилози ни на који начин нису искључени.

Успостављање овог фонда, који ће бити у потпуности независан, представљало би, према мишљењу копредседника Игманске иницијативе Александра Попова, велики плус за регион. „То би допринело да се убрза процес међусобне нормализације односа и превазилажења преосталих отворених питања, пре свега у земљама некадашње Југославије, које су биле обухваћене ратом и оним што је уследило после распада заједничке државе”, каже Попов.

За Балкан у овом тренутку постоје „распршени фондови”, попут Балканског фонда за демократију, који је део активности немачког Маршал фонда и који у сарадњи с другим донаторима финансира пројекте развоја демократије и цивилног друштва и Европског фонда за Балкан, иза којег стоје европске фондације које желе да подстакну приближавање нашег простора ЕУ.

„Ако би саме државе региона схватиле да је важан њихов допринос у том регионалном власништву, а не да је то нешто што долази споља, што нам Европа или Америка доносе, то би био потез којим доказујемо да чак идемо и корак испред оног што Европа од нас тражи, знак да смо сами свесни да треба да уљудимо наше земље и да улога и цивилног друштва и других актера може ту да буде значајна”, сматра Попов, уверења да свега тога неће бити уколико изостане државна подршка.

Јер, и до сада је било изворних иницијатива у правцу повезивања на овом простору, без таквих фондова – Игманска иницијатива је један од таквих примера – али те иницијативе често нису одмах наилазиле на плодно тло код представника земаља региона, него су их они са задршком од чак неколико година прихватали.

Још прошле године се чуло да земље региона намеравају да формирају Фонд за западни Балкан. Најављујући могућност његовог оснивања, бивши шеф српске дипломатије Милан Мркић рекао је у октобру 2013. да су приче о томе одмакле и да може да се догоди да његово седиште буде у Београду.

То се, међутим, није десило. Свеједно да ли је реч о „пеглању односа” или о бољој понуди услова за рад, тек, ФЗБ ће бити у Тирани. Није први пут да је Београду измакла шанса да буде седиште регионалне организације – догодило се то и 2007, кад је Савет за регионалну сарадњу, уместо у Београд, смештен у Сарајево.