Јавни губиташи највећи донатори

Истраживање Балканске мреже за истраживачко новинарство (БИРН) показало је да су највећа државна предузећа у Србији, од којих су нека годинама пословала са губитком, од 2011. до половине 2014. дала 1,3 милијарде динара за донације и спонзорства.

Највише новца потрошено је на донације – око 840, а 466 милиона динара за различита спонзорства. Истраживање казује да нема јасне политике приликом доделе средстава. Ишло се према устаљеном обрасцу: мало култури, мало више спорту и још мало Српској православној цркви.

Помажући култури, јавна предузећа су највише новца издвајала за спонзорисање филмских продукција и концертних манифестација. За обнову цркава и манастира у Србији јавна предузећа одвојила су око 200 милиона.

Мало је донација за пројекте који се баве помагањем неким осетљивим групама, мањинским заједницама или локалним заједницама. Најављено затезање каиша у јавним предузећима, које је недавно најавио премијер Александар Вучић, може да значи и потпуно укидање ових „активности”.

Аутори истраживања Ана Новаковић и Слободан Георгиев подсећају да је премијер планирао да се у буџет у 2015. години из јавних предузећа слије око 150 милиона евра.

Програмски директор „Транспарентности Србија” Немања Ненадић сматра да је ова пракса јавних предузећа спорна јер се поставља питање сврхе тих давања кад већ постоје министарства спорта и културе.

Највише новца на донације и спонзорства издвајали су „Електропривреда Србије” (ЕПС), „Пошта Србије”, Српска банка, Аеродром ,,Никола Тесла” и „Електромреже Србије” (ЕМС).
ЕПС је, према подацима прикупљеним за посматрани период, укупно потрошио готово пола милијарде динара, што је више од трећине укупних трошкова свих предузећа обухваћених овим истраживањем.

Иако је влада формирана 2012. најављивала рационализацију рада и реструктурирање јавних предузећа, ЕПС је за ове намене највише потрошио током 2013, укупно 142 милиона динара.

Годину дана раније, ово предузеће је за донације и спонзорства имало најмање издатке, у износу од 133,4 милиона, а у 2011. 137 милиона динара.

ЈП „Пошта Србије” је, за разлику од осталих предузећа, доставило податке само за 2011. и 2012. годину. Током те две године, из свог буџета „Пошта Србије” је издвојила нешто више од 178 милиона динара на име донација и спонзорстава. Од тога је 68,5 милиона дато за донације, док су их спонзорства коштала око 110 милиона динара.

Српска банка, иако већ дуго стоји на климавим ногама, у последње три и по године укупно је у ове сврхе потрошила 133,5 милиона динара. Највише тог новца, 95 милиона, отишло је на донације пре свега спортским, али и хуманитарним и другим организацијама и удружењима, а близу 40 милиона динара на различита спонзорства.

Међу предузећима која нису доставила податке налази се и „Србијагас”, који је са губитком од 50 милијарди динара, према подацима Агенције за привредне регистре, другу годину заредом први на листи „Сто највећих привредних друштава по нето губитку”.

У извештају Државне ревизорске институције наводи се да је „Србијагас” у 2011. кроз уговоре о спонзорству потрошио скоро 28 милиона динара, и то углавном у сврху рекламирања и пропаганде, од 49,4 милиона динара, колико је укупно потрошено за ове намене у тој години.

Највећи део ових трошкова у износу од 12 милиона динара односи се на уговор о спонзорству са Кошаркашким клубом „Војводина Србијагас” за четири кошаркашке сезоне.

У поступку ревизије утврђено је да је део добити у износу од 140,2 милиона динара „Србијагас” неосновано распоредио на име средстава за хуманитарне, научне, културне, спортске и сличне циљеве јер влада није дала сагласност за то.

Ревизор у извештају наводи да је, на основу статута, Управни одбор „Србијагаса” 2006. донео одлуку о начину одобравања средстава за ове намене по којој генерални директор појединачно може да одобри средства у износу до два милиона динара, а УО веће износе.

Приоритет међу јавним предузећима, када је реч о донирању новца, имају спортски клубови и савези, док су хуманитарне акције и културне манифестације далеко иза њих по износу донираног новца.

Упркос вишемесечним напорима БИРН-а, није било могуће прикупити комплетне податке о томе кога све и у ком износу државна предузећа са највећим буџетима донирају и спонзоришу јер нека не дају  информације о свом пословању.