Горбачов и Путин – два књижевна портрета

„Човек који је престројио себе и свет”, можда је најбољи опис Михаила Горбачова аутора књиге „Сам са собом”, последњег совјетског председника, руског држављанина који је окончао хладни рат, творца перестројке и гласности. У књизи коју је објавила „Лагуна” а са руског превео Дејан Михаиловић, Горбачов, добитник Нобелове награде за мир, исписао је узбудљиву и питку историју о свом животу (од дечачких дана, сиромаштва у једном закавкаском селу, тешких година Стаљиновог терора и херојског отпора његових сународника немачком агресору, до времена студија права у Москви и напредовања на лествици совјетске комунистичке номенклатуре, до самог врха власти средином осамдесетих година, прошлог века. Михаил Горбачов је, истовремено, одао и дужно поштовање својој генерацији и својим истомишљеницима који су се, изнутра, опирали стаљинистичком наслеђу.

Посвећена Горбачовљевој животној сапутници – Раиси Максимовној, ова аутобиографија чита се, готово, као авантуристички роман о једном огромном и непрекидном напору да се без крви преуреди и промени окоштали, нефункционални и непродуктивни систем власти у Совјетском Савезу, који је већ био на издисају, и представљао јединствено сведочанство о аутентичним демократским снагама, које су се рађале у време стварања, развоја и најзад, распада Источног блока и совјетске империје у другој половини 20. века.

У свом дневнику, 21. септембра 2000. године, Горбачов записује: „Још пре болести, често сам с Раисом разговарао о нашој будућности. Једном сам је чуо како каже: ’Не желим да останем без тебе. Нећу моћи да живим. А ти? Шта ћеш ти да радиш? Оженићеш се и наставити даље?’

Био сам погођен њеним речима: ’Шта то причаш? Какве ти то мисли падају на памет? О каквој смрти говориш? Погледај се у огледало. Слушај шта људи говоре... Уморна си.’

’Не желим да будем старица’, често је умела да каже. Када су почеле да се рађају унуке, поставило се питање како ће да ословљавају њу, а како мене. О томе је она одлучила: ’Бабушка’. Објаснила је: ’Баба – то звучи некако старачки немоћно, а бабушка – ту још има енергије!’ Таква је она била... Раиса је волела причу о одрастању жена: ’Девојчица, девојка, млада жена, млада жена, млада жена, млада жена – и умре старица.’”

Издавачка кућа „Вукотић медија”, објавила је књигу дописника из Москве Бранка Влаховића „Путин – моћ Русије”. Оригинално, аутентично, веома прецизно урађен портрет Владимира Путина и велика, богата фреска развоја и васкрснућа нове Русије – то су два испреплетена тока приче књиге „Путин – моћ Русије”.

У првом делу књиге, дат је портрет Владимира Путина, од његовог дечачког одрастања у радничким становима у Лењинграду, младалачке жеље да постане обавештајац, преко брака, породице, навика, страсти и хобија, до израстања у једног од водећих светских политичара. Паралелно са овим, описује се и ломљива спољнополитичка путања Путина и Русије: како се у блицкригу Крим вратио Русији и које су последице украјинске кризе и рата, зашто се поново развио хладноратовски однос између Америке и Русије, има ли Европа свој став или је вазал америчке политике...

У тим гибањима светских димензија, упечатљиво се показују мудрост и упорност, доследност и визија Владимира Путина, као премијера и председника велике државе. Кроз анализе преломних догађаја, зачињених и сочним анегдотама, уверљиво се показује како је Русија одбијала свако туторство, сваку претњу њеној самосталности и неутралности. Држећи тај курс, који се посебно испољио у два рата – грузијском и украјинском – врло је видљиво како је Путин, визионарски и патриотски, извукао Русију из клечећег положаја, у коју су је били довели Горбачов и Јељцин, и поново је подигао у земљу велике моћи.

Посебно поглавље у књизи посвећено је односима Србије и Русије. Ту је и питање Косова, за које је Путин одавно рекао да ће постати преседан у међународним односима.

У другом делу књиге Влаховић описује гибања у руском друштву. Кроз поглавља о Путиновој борби са олигарсима, неизмерном природном богатству, од Сибира до леденог Арктика, обнови и узлету руског наоружања, све до великих бољки друштва, као што су корупција, чиновничка бирократија, алкохолизам или бела куга – ствара се веома јасна и пуна слика о животу у тој великој земљи, њеним бригама, изазовима и будућности.

З. Р.