Gorbačov i Putin – dva književna portreta

„Čovek koji je prestrojio sebe i svet”, možda je najbolji opis Mihaila Gorbačova autora knjige „Sam sa sobom”, poslednjeg sovjetskog predsednika, ruskog državljanina koji je okončao hladni rat, tvorca perestrojke i glasnosti. U knjizi koju je objavila „Laguna” a sa ruskog preveo Dejan Mihailović, Gorbačov, dobitnik Nobelove nagrade za mir, ispisao je uzbudljivu i pitku istoriju o svom životu (od dečačkih dana, siromaštva u jednom zakavkaskom selu, teških godina Staljinovog terora i herojskog otpora njegovih sunarodnika nemačkom agresoru, do vremena studija prava u Moskvi i napredovanja na lestvici sovjetske komunističke nomenklature, do samog vrha vlasti sredinom osamdesetih godina, prošlog veka. Mihail Gorbačov je, istovremeno, odao i dužno poštovanje svojoj generaciji i svojim istomišljenicima koji su se, iznutra, opirali staljinističkom nasleđu.

Posvećena Gorbačovljevoj životnoj saputnici – Raisi Maksimovnoj, ova autobiografija čita se, gotovo, kao avanturistički roman o jednom ogromnom i neprekidnom naporu da se bez krvi preuredi i promeni okoštali, nefunkcionalni i neproduktivni sistem vlasti u Sovjetskom Savezu, koji je već bio na izdisaju, i predstavljao jedinstveno svedočanstvo o autentičnim demokratskim snagama, koje su se rađale u vreme stvaranja, razvoja i najzad, raspada Istočnog bloka i sovjetske imperije u drugoj polovini 20. veka.

U svom dnevniku, 21. septembra 2000. godine, Gorbačov zapisuje: „Još pre bolesti, često sam s Raisom razgovarao o našoj budućnosti. Jednom sam je čuo kako kaže: ’Ne želim da ostanem bez tebe. Neću moći da živim. A ti? Šta ćeš ti da radiš? Oženićeš se i nastaviti dalje?’

Bio sam pogođen njenim rečima: ’Šta to pričaš? Kakve ti to misli padaju na pamet? O kakvoj smrti govoriš? Pogledaj se u ogledalo. Slušaj šta ljudi govore... Umorna si.’

’Ne želim da budem starica’, često je umela da kaže. Kada su počele da se rađaju unuke, postavilo se pitanje kako će da oslovljavaju nju, a kako mene. O tome je ona odlučila: ’Babuška’. Objasnila je: ’Baba – to zvuči nekako starački nemoćno, a babuška – tu još ima energije!’ Takva je ona bila... Raisa je volela priču o odrastanju žena: ’Devojčica, devojka, mlada žena, mlada žena, mlada žena, mlada žena – i umre starica.’”

Izdavačka kuća „Vukotić medija”, objavila je knjigu dopisnika iz Moskve Branka Vlahovića „Putin – moć Rusije”. Originalno, autentično, veoma precizno urađen portret Vladimira Putina i velika, bogata freska razvoja i vaskrsnuća nove Rusije – to su dva isprepletena toka priče knjige „Putin – moć Rusije”.

U prvom delu knjige, dat je portret Vladimira Putina, od njegovog dečačkog odrastanja u radničkim stanovima u Lenjingradu, mladalačke želje da postane obaveštajac, preko braka, porodice, navika, strasti i hobija, do izrastanja u jednog od vodećih svetskih političara. Paralelno sa ovim, opisuje se i lomljiva spoljnopolitička putanja Putina i Rusije: kako se u blickrigu Krim vratio Rusiji i koje su posledice ukrajinske krize i rata, zašto se ponovo razvio hladnoratovski odnos između Amerike i Rusije, ima li Evropa svoj stav ili je vazal američke politike...

U tim gibanjima svetskih dimenzija, upečatljivo se pokazuju mudrost i upornost, doslednost i vizija Vladimira Putina, kao premijera i predsednika velike države. Kroz analize prelomnih događaja, začinjenih i sočnim anegdotama, uverljivo se pokazuje kako je Rusija odbijala svako tutorstvo, svaku pretnju njenoj samostalnosti i neutralnosti. Držeći taj kurs, koji se posebno ispoljio u dva rata – gruzijskom i ukrajinskom – vrlo je vidljivo kako je Putin, vizionarski i patriotski, izvukao Rusiju iz klečećeg položaja, u koju su je bili doveli Gorbačov i Jeljcin, i ponovo je podigao u zemlju velike moći.

Posebno poglavlje u knjizi posvećeno je odnosima Srbije i Rusije. Tu je i pitanje Kosova, za koje je Putin odavno rekao da će postati presedan u međunarodnim odnosima.

U drugom delu knjige Vlahović opisuje gibanja u ruskom društvu. Kroz poglavlja o Putinovoj borbi sa oligarsima, neizmernom prirodnom bogatstvu, od Sibira do ledenog Arktika, obnovi i uzletu ruskog naoružanja, sve do velikih boljki društva, kao što su korupcija, činovnička birokratija, alkoholizam ili bela kuga – stvara se veoma jasna i puna slika o životu u toj velikoj zemlji, njenim brigama, izazovima i budućnosti.

Z. R.