Европа неће прљаву Србију

Лесковац – У лесковачком насељу Кумалак пет недеља је трајала акција чишћења дивље депоније која је ту стварана преко три деценије. Трактори су одвезли преко хиљаду кубних метара отпада.

Када су акцијаши најзад одахнули, били су изненађени колико велику површину је заузимала. Одједном је ослобођен простор у самом градском језгру на који нико није обраћао пажњу. Може да се изгради читав стамбени блок, парк или дечје игралиште, надлежни ће већ смислити нешто.

Ово је највећа дивља депонија од око 90, колико их је до сада очишћено у акцији у којој учествују Градска управа за заштиту животне средине, ЈКП „Комуналац” и „Водовод”, компанија „Пор, Вернер и Вебер”, комунална полиција, месне заједнице, добровољци. Акција је покренута септембра прошле године с циљем да се град и околна насеља очисте од годинама гомиланог ђубрета на нелегалним местима и да се успостави здрав систем одлагања отпада.

Поред тога, пре него што се једног дана придружимо Европској унији, мораћемо да очистимо све дивље депоније и да отпадом располажемо на начин како се то ради у свету – нема дивљих депонија, већ се сав отпад одлаже на регионалне санитарне депоније.

О томе за „Политику” прича Бобана Стошић, начелница Градске управе за заштиту животне средине.

– Заједно са комуналном полицијом радили смо попис дивљих депонија за потребе локалног управљања отпадом и дошли до фрапантног податка да на подручју града има 98 великих дивљих депонија. Међутим, када смо 22. септембра прошле године кренули са акцијом уклањања, видели смо да је њихов број много већи. Не постоји насељено место на подручју града, а има их 144, у којем нема бар једне или две дивље депоније. До сада смо радили 62 недеље и уклонили 90 депонија, а пред нама је још пуно посла. Комунални отпад одвози се на регионалну санитарну депонију „Жељковац” којом управља компанија „Пор, Вернер и Вебер”, а грађевински и биљни на депонију у Доњој Јајини којом газдује Дирекција за урбанизам и изградњу. На те две депоније одложили смо 16.000 тона, односно око 30.00 кубних метара разног отпада – истиче Стошићева.

Када бројни учесници акције дођу на неку депонију, на први поглед помисле да нема више од стотинак кубних метара, али онда она почне да се отвара по дубини, тако да до сада ни на једној није било мање од 100 до 150 кубика ђубрета. Како коју очисте, ставе таблу са натписом да је ту забрањено одлагање смећа и да они који се огреше о забрану ризикују да плате казну која се креће и до 500.00 динара. Наша саговорница каже да се забрана поштује, осим у два случаја и да се на местима бивших депонија сада зелени трава.

Посебно указује на проблем отпада од пестицида:

– Ово је пољопривредни крај са лошим навикама, када је реч о отпаду од пестицида који несавесни пољопривредници остављају поред путева, пластеника, чак и поред извора и бунара. Покушаћемо да створимо навике код њих да и тај отпад одлажу на прописан начин. Чудни су путеви отпада. Све што бацимо на земљу, поново доспе на нашу трпезу. Сваки отпад има полувреме распада, нарочито комунални. Кад доспе у земљу, постоје два пута да нам се врати. Први, преко подземних вода доспе у површинске где живе неке врсте организама које конзумирамо, као што су рибе. Други, путем одређених реакција и разлагања, у земљишту се стварају нека опасна једињења, канцерогена, која се вежу за биљку која их апсорбује из земље и преко ланаца исхране поново доспеју код нас – упозорава наша саговорница.

Лесковац је један од првих градова у којима је заокружен велики комунални систем – регионална санитарна депонија, каквом мало градова у Србији може да се похвали, затим регионални водосистем „Барје” који у наредних пет деценија решава проблем водоснабдевања Лесковца и околине и велико централно постројење за пречишћавање отпадних вода у Богојевцу које ће бити завршено до 2016. године.