Рама упоређује неупоредиво

Међу политичким провокацијама које је Еди Рама лансирао приликом посете Србији нису биле само оне у вези са независношћу Косова, већ и оне које су се односиле на југ Србије и на положај албанске мањине у том делу наше земље. Албански премијер је и упоредио неупоредиво. У обраћању грађанима Прешева, оценио је да нема разлога да Албанци из прешевске долине имају мање могућности, слободе и права него Срби на северу Косова.

Све и да тако одиста мисли, не би се баш могло рећи да је тај став апострофирао с добрим тежњама, будући да је поручио да ће његова земља подржати намеру да решавање проблема у прешевској долини буде суштинско питање на путу приближавања Србије ка ЕУ.

Коментаришући Рамину изјаву о правима Албанаца на југу Србије, Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије, оценио је да је она изговорена са циљем да изазове неодмерену реакцију српских власти, а да то „никада неће добити”.

То, међутим, не значи да власт овом питању не придаје значај. Рекавши да је реч о провокацији, Ивица Дачић, министар спољних послова, казао је да Србија жели да са Албанијом потпише споразум о заштити националних мањима, али да Албанија одбија да то учини, „јер сматра да статус мањина не треба да се регулишу посебним споразумом већ постоје међународне конвенције”.

Каква је одиста заштита интереса представника мањинских заједница на Косову и Метохији коју велича Рама? Иако косовски устав и законодавство, „максимално поштују” право мањина, па и српске заједнице, на терену је, како наводе саговорници „Политике”, слика сасвим другачија.

Винка Радосављевић, начелница Пећког округа, каже да је демократија коју спроводи Приштина, у најмању руку смешна, јер је Србима осим ваздуха све друго забрањено: „Да, рећи ће Албанци да имају законе који су у складу са највишим међународним стандардима, да су Срби заступљени у парламенту, да су им регулисане позиције слободе, економске позиције, да имају проевропски закон о језицима и још много тога. Али, све је то фарса, јер кад погледате ситуацију на терену, сви закони Приштине, утемељени у уставу су мртво слово на папиру.”
Председник Привременог већа општине Клина Стојан Дончић каже да су Србима на Космету, пуних 15 година ускраћена основна људска права. Да се наводни косовски закони поштују, у Метохији не би било само седам хиљада Срба, од око 50.000 колико их је било пре рата. Драган Николић, градоначелник општине Партеш, изабран прошле године на локалним новембарским изборима у складу са Бриселским споразумом, мисли да се од Раме ништа друго и није могло очекивати, осим да брани интересе народа којем припада.

Братислав Николић, градоначелник Штрпца, којем је ово други четворогодишњи мандат (по изборном закону Приштине), каже да се ситуација о питању безбедности знатно поправила.

С друге стране, Александар Попов, директор новосадског Центра за регионализам,указује да између система на Косову и у Србији постоје уставно-правне разлике због којих је немогуће успоставити реципроцитет у погледу права националних мањина. (Рецимо, начин заштите права мањина код нас и у Хрватској или код нас и у Мађарској није исти): „Косово је ипак прича за себе, зато што је реч о самопроглашеној независности. Косово је било под Унмиковим патронатом који је донео одређене законе, што је касније дограђено Ахтисаријевим планом, на основу кога је било регулисано право на формирање општина са мањинском већином, где имају већину Срби, Бошњаци или Турци. Те општине, на основу правне регулативе која је у складу са Ахтисаријевим планом, имају одређена своја права. Е, ту се онда може поставити питање колико је нешто што је нормативно усаглашено са стварношћу – да ли се сва та права која су гарантована уставом и законима спроводе на прави начин.” Он посебно наглашава да се кад се разговара о правима мањина мора уважавати правни систем одређене земље.

Да је ситуација у прешевској долини и на северу Косова апсолутно неупоредива сматра и Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију Скупштине Србије. „Дај боже да Срби на Косову имају таква права каква имају Албанци на подручју Прешева и Бујановца. Како је могуће поредити ситуацију када је 250.000 Срба насилно протерано са КиМ и не може тамо да се врати, а преостали Срби живе у изолованим географским логорима, када је слобода њиховог кретања под знаком питања, када немају никакву економску перспективу, када се стално пале српске куће и када су они потпуно дискриминисани”, каже и томе додаје толико дугачак списак етнички мотивисаних напада на Србе. А, поводом Рамине изјаве о асимилацији, Дрецун пита које је то село на југу централне Србије очишћено од Албанаца и одговара – ниједно, за разлику од десетине српских села на КиМ која су етнички очишћена, а у градовима ни нема Срба.

Албански премијер је у Прешеву рекао да влада у Тирани форсира дијалог Албанаца са југа Србије с владом у Београду, посебно у области инфраструктуре и образовања. С тим у вези, председник Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа Зоран Станковић изразио је, према Танјугу, спремност за наставак разговора о побољшању услова живота и рада на том подручју који су пре око годину дана прекинути одлуком локалних албанских политичких лидера.

На основу разговора који су у присуству представника ОЕБС-а, током јануара и фебруара вођени са представницима Албанаца из Прешева, Медвеђе и Бујановца, Влада Србије је 4. јуна прошле године усвојила закључке од седам тачака (заступљеност Албанаца у државним институцијама, економски опоравак три општине, службену употребу језика, писма и националних симбола, децентрализацију у правосуђу, образовање, културу и медије, здравство и социјалну заштиту и безбедност и мере за успостављање поверења на том простору). Међутим, представници Албанаца са југа Србије разговоре су прекинули, јер током расправе у Скупштини Србије крајем новембра прошле године није прихваћен ниједан њихов амандман на мрежу судова у Србији.