Неће бити отказа за Србе на северу Косова
„Неће бити отказа за Србе на северу Косова и Метохије. Функционисање привремених органа на северу КиМ није било предмет преговора ни приликом потписивања Бриселског споразума ни после тога. На северу КиМ спроведени су, на основу Бриселског споразума, локални избори, на којима су изабрани градоначелници. Питање евентуалне интеграције радника у локалној самоуправи у општинске структуре које би биле формиране у неком будућем периоду није покретано у току бриселских разговора”, тврди Марко Ђурић, директор владине Канцеларије за Косово и Метохију, одговарајући на питање да ли од Нове године заиста следе откази за око 2.000 Срба на северу Косова који раде у локалним самоуправама и предузећима а финансирају се из локалних буџета, и то на основу Бриселског споразума.
У вези са информацијама које стижу из општина са севера Косова да ће општински радници бити десетковани по још непознатим критеријумима, а да ће радници јавних предузећа бити проглашени за технолошки вишак, Ђурић прецизира да „није истина да ће доћи до отпуштања радника у јавним комуналним предузећима, дирекцијама, Пореској управи и другим институцијама на подручју КиМ”.
На Косову кажу да Приштина не прихвата општинске буџете за следећу годину, па да стога заправо мора да се смањи број запослених. Има ли начина да Влада Србије надомести потребна средства како људи не би остајали без посла?
У тексту који је у понедељак објављен у вашим новинама није на адекватан начин изложена тренутна ситуација. Дакле, имамо институције и администрацију Републике Србије, која у наредном периоду остаје таква каква јесте. Први пут ове године постоји – поред буџета општина, то јест привремених органа који се финансирају из буџета Републике Србије – и буџет из Приштине.
Код градоначелника који су изабрани по Бриселском споразуму Приштина је инсистирала да у њихов буџет буду увршћени и здравство и просвета и њихове бројке о броју људи које би они држали на платама. А то су заправо људи који би били на дуплим платама – и на платама Београда и на платама Приштине. (Број тих људи је мањи од броја оних који би добијали само плату из Београда.) Сматрамо да је неопходно да се отворе разговори са Приштином o будућем функционисању локалне администрације како се не би удвостручавала средства, да се, неретко, не би улагало и из Београда и из Приштине и из међународне заједнице, за исте пројекте, чиме се отвара простор за злоупотребе. Дакле, спремни смо да са Приштином започнемо дијалог о функционисању општинских администрација, који ни у којем случају не може да резултира отказима или смањењем броја радних места за Србе на северу Косова.
Помиње се некакав „бајпас” за 564 радника, да се за њих плате деле из посебног фонда са десет милиона евра. О чему је реч, је ли то прихватљиво?
Реч је о томе да је Приштина покушавала да води преговоре са неким представницима локалних самоуправа на северу о томе како би се премостила та разлика између броја плата које су они предвидели и броја плата које се примају из Београда, да би сви примали дупле плате. Али то нису били званични разговори нити је у тим разговорима опција била да се било коме укида плата или прекида финансирање из Београда.
У петак сте били у Бриселу. Тамо је са делегацијом Приштине договорено да се посете званичника Приштини и Београду од 1. децембра договарају преко официра за везу, уместо Еулекса, како је до сада било. Да ли на тај начин официри за везу преузимају заправо нека амбасадорска овлашћења?
Приштински официр за везу је службеник канцеларије Европске комисије у Београду, односно београдски официр за везу је у статусу службеника канцеларије ЕК у Приштини. Они немају никакав дипломатски статус, статус суверене или независне државе. Њихова улога је да олакшају комуникацију, без формалности, између привремених институција самоуправе и централне владе у Београду.
Суштина је у томе да то за нас није амбасада, него покрајинска институција. Ми ћемо у будућности контактирати не само са официром за везу. Контактираћемо и са свим покрајинским министарствима. Уосталом, сваког дана смо у комуникацији и са наших десет покрајинских посланика. Наш третман институција покрајине не доводи се у питање, за нас су то институције покрајине и ништа друго.
Изјавили сте у Бриселу да се разговарало о дебирократизацији живота грађана и да сте се дотакли теме осигурања моторних возила. Можете ли то детаљније да објасните?
У овом тренутку људи који желе да путују из централне Србије преко Мердара и других административних прелаза на КиМ, и обрнуто, они који имају регистарске таблице које су издате од стране покрајинских институција који намеравају да путују кроз централну Србију, морају осигуравајућим друштвима да плаћају одређене износе осигурања. На пример, ако имате регистарске таблице из Приштине које су издале покрајинске институције и желите да путујете у Београд, морате да платите 110 евра за недељу дана. И обрнуто. Наш циљ је да у договору са приштинским институцијама пронађемо начин да грађани буду овога растерећени, јер постоји много грађана обе националности, и са једне и са друге стране административне линије, који трпе због овога, а једини који профитирају из овакве ситуације јесу осигуравајућа друштва.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


