Висока цена ниске инфлације

После дужег времена Србија има ниску инфлацију, али то није постигнуто без трошка. Најочигледнија цена за то је цех од 43 милијарде динара коју је прошле године морала да плати Народна банка који је, само делом, настао при повлачењу вишка новца из оптицаја како вишак новца на тржишту не би правио притисак на раст цена робе и услуга.

После објављивања податка о минусу у каси централне банке за 2013. страсти се још нису смириле, јер пређашњи гувернер Дејан Шошкић сматра да НБС плаћа високу цену монетарне политике, односно да није било потребе за великим и скупим повлачењем новца што је централна банка радила. По њему, и у овој години НБС наставила је да плаћа више него што је потребно због тога што нам је привреда у рецесији, а инфлација испод доње границе инфлационог циља, уз слаба инфлациона очекивања.

Народна банка одговара да финансијски резултат није циљ пословања централних банака, нити може бити мера њеног успеха, већ је основни циљ монетарне политике постизање и одржавање стабилности цена, као и очување финансијске стабилности.

У саопштењу НБС наводи да им је циљ очување финансијске стабилности.

НБС истиче да циљ монетарне политике, као и њеног пословања није остваривање профита, нити се НБС у свом пословању руководи примарно настојањем да оствари профит.

Како је наведено, то је светски стандард у централном банкарству – централне банке су законом овлашћене да користе инструменте монетарне политике како би постигле и очувале ценовну и финансијску стабилност, док је финансијски резултат централне банке последица кретања фактора ван утицаја централне банке и њеног оперативног пословања који одражава коришћене инструменте монетарне политике.

Нема примера у свету да је профит дефинисан као циљ централне банке, нити да се њена успешност или неуспешност мери оствареним добитком или губитком. Иван Николић из Економског института каже, ако судимо по резултатима које је Народна банка постигла, да је водила исправну монетарну политику.

– Постигнута је финансијска стабилност, инфлација је спуштена, динар је био релативно стабилан, а девизне резерве очуване. И ти резултати нису само привремени, већ су остварени на средњи рок, каже Николић.

По њему, централна банка није профитна институција. Николић подсећа да је у периодима хиперинфлације централна банка имала најбоље финансијске резултате, али чему то.

– Није мотив рада Народне банке позитиван финансијски резултат. Чему такав учинак ако су сви остали пропали. Овогодишњи резултати биће позитивни и анулираће се прошлогодишњи губитак, сматра Николић.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету, каже да није добро да инфлација буде ни изнад ни испод циља као што је то сада. По њему, Народна банка је могла и раније да смањи референтну каматну стопу. У двовалутном систему (динар и евро) компликованије је балансирати, јер попуштање монетарне политике има ефекта и на инфлацију, спољну трговину и билансе предузећа и физичких лица чију задуженост повећава ако су им задужења у девизном знаку.

– Висока референтна каматна стопа успорава слабљење динара. Не би било доследно да Народна банка спусти референтну каматну стопу, а да с друге стране продаје девизе на тржишту да би одбранила динар – каже Арсић.