Драга Европо

Oво писмо пишем у најбољој намери, иако сам Српкиња, јер видим да ће те ови моји опет преварити и насамарити. Видим да и не слутиш шта ти се спрема, па реших да те упозорим, јер су се и мени више смучиле све те мутне радње на које су ови моји спремни само да добију оно што желе и да избегну своје обавезе које испуњавају сви остали Европљани и неевропљани.

Дакле, ти и твоји не можете ни да замислите шта смо ја и ови моји спремни да урадимо само да потпишемо тај споразум. Од почетка планирамо да вас некако превесламо и да се увалимо у ЕУ, а да не постанемо стварно савесни и демократски опредељени грађани.

Е па, више то не могу да гледам.

Знаш ли ти, моја Европо, колико је нас којима није стварно стало да испунимо обавезе из тог споразума, него само гледамо да се домогнемо тих виза и да се некако окористимо о вас.

Прво, да овде има неког нормалног ко је стасао да буде члан ЕУ, не би пустио да Холанђани подсећају да треба да се хапси Младић. Да овде има истинског потенцијалног кандидата за потенцијалног члана ЕУ, тај би пре Холанђана устао и рекао – нема ЕУ док не ухватимо Младића. Тај исти би, да је среће, прекјуче овог вашег Солану, протресао и рекао му: „Тргни се, бре, Солана, какав прелазни споразум, какви бакрачи, док не ухватимо Младића? ’Оћеш да са нама оваквима и он уђе у ЕУ?”.

Али, нема. А срамота је да нас на обавезе подсећају Холанђани, који су, људи, само гледали шта је Младић радио, нису му стварно помагали.

И није то најгоре.

Видим да си и ти почела, црна моја друго, да сумњаш да смо ми спремни да гласамо за кога ’оћеш, само да потпишемо то парче папира. Нема шта да те лажем. Има нас и таквих. Колико хоћеш. Ево ја. Мени би било довољно да подвикнете из тог Брисела, ма шта да подвикнете, било би доста да ми натукнете да нема ништа од споразума ако не гласам за правог, ја бих пристала. Ма, гласала бих за кога треба све и да кажете да прво треба да гласам, па да ћете онда да нам дате тај споразум. И то тек пошто се Холанђани смисле да ли да нам опросте.

И просто ме неки страх од прекјуче ухватио, од када сте нам поново незаслужено пружили руку у бескрајним покушајима да од нас направите нормално демократско друштво. Мислила сам до тада – добро, ми Срби смо никакви, али срећа да преговарамо са овим људима који нам неће дати да се тотално срозамо.

Али како ствари стоје, изгледа да ћемо и тебе, моја Европо, да упропастимо.

Не замери ништа и поздрави своје.