Draga Evropo

Ovo pismo pišem u najboljoj nameri, iako sam Srpkinja, jer vidim da će te ovi moji opet prevariti i nasamariti. Vidim da i ne slutiš šta ti se sprema, pa reših da te upozorim, jer su se i meni više smučile sve te mutne radnje na koje su ovi moji spremni samo da dobiju ono što žele i da izbegnu svoje obaveze koje ispunjavaju svi ostali Evropljani i neevropljani.

Dakle, ti i tvoji ne možete ni da zamislite šta smo ja i ovi moji spremni da uradimo samo da potpišemo taj sporazum. Od početka planiramo da vas nekako preveslamo i da se uvalimo u EU, a da ne postanemo stvarno savesni i demokratski opredeljeni građani.

E pa, više to ne mogu da gledam.

Znaš li ti, moja Evropo, koliko je nas kojima nije stvarno stalo da ispunimo obaveze iz tog sporazuma, nego samo gledamo da se domognemo tih viza i da se nekako okoristimo o vas.

Prvo, da ovde ima nekog normalnog ko je stasao da bude član EU, ne bi pustio da Holanđani podsećaju da treba da se hapsi Mladić. Da ovde ima istinskog potencijalnog kandidata za potencijalnog člana EU, taj bi pre Holanđana ustao i rekao – nema EU dok ne uhvatimo Mladića. Taj isti bi, da je sreće, prekjuče ovog vašeg Solanu, protresao i rekao mu: „Trgni se, bre, Solana, kakav prelazni sporazum, kakvi bakrači, dok ne uhvatimo Mladića? ’Oćeš da sa nama ovakvima i on uđe u EU?”.

Ali, nema. A sramota je da nas na obaveze podsećaju Holanđani, koji su, ljudi, samo gledali šta je Mladić radio, nisu mu stvarno pomagali.

I nije to najgore.

Vidim da si i ti počela, crna moja drugo, da sumnjaš da smo mi spremni da glasamo za koga ’oćeš, samo da potpišemo to parče papira. Nema šta da te lažem. Ima nas i takvih. Koliko hoćeš. Evo ja. Meni bi bilo dovoljno da podviknete iz tog Brisela, ma šta da podviknete, bilo bi dosta da mi natuknete da nema ništa od sporazuma ako ne glasam za pravog, ja bih pristala. Ma, glasala bih za koga treba sve i da kažete da prvo treba da glasam, pa da ćete onda da nam date taj sporazum. I to tek pošto se Holanđani smisle da li da nam oproste.

I prosto me neki strah od prekjuče uhvatio, od kada ste nam ponovo nezasluženo pružili ruku u beskrajnim pokušajima da od nas napravite normalno demokratsko društvo. Mislila sam do tada – dobro, mi Srbi smo nikakvi, ali sreća da pregovaramo sa ovim ljudima koji nam neće dati da se totalno srozamo.

Ali kako stvari stoje, izgleda da ćemo i tebe, moja Evropo, da upropastimo.

Ne zameri ništa i pozdravi svoje.