Рат против терора – ветар у леђа терористима

Окупирани су Ирак и Авганистан, ликвидиран је Осама бин Ладен, послати су дронови и бомбардери широм Блиског истока, али терористички напади не да нису искорењени, него су, како показује ново истраживање, постали све чешћи и смртоноснији. Број жртава тероризма данас је пет пута већи од оног у периоду од 11. септембра, када је почео амерички рат против терора.

И напади и жртве у драматичном су порасту, показује недавно објављено истраживање аустралијског Института за економију и мир. Према Индексу тероризма у свету, објављеном на сајту поменутог института, прошле године је настрадало 17.958 људи, што је пораст од 61 одсто у односу на 2012. Број напада се у том периоду увећао за 44 одсто. Док је на почетку новог миленијума бележено 1.500 терористичких напада, прошле године их је било 10.000.

Већина (82 одсто) инцидената десила се у пет земаља: Ираку, Авганистану, Пакистану, Нигерији и Сирији. Примећујемо да је реч о државама у којима су САД ратовале (Ирак, Авганистан) или повеле неку војну акцију (дронови у Пакистану, бомбардери у Сирији). Најјаче групе јесу Исламска држава Ирака и Леванта (Идил или Исламска држава), Ал Каида, Боко харам и талибани. Ојачале су и осилиле се у последњих 13 година, управо у периоду када је против њих вођен рат који је требало да их искорени.

Студија је озбиљно уздрмала западну стратегију обрачуна са овим борцима: САД су током ратова у Ираку и Авганистану, акцијама ликвидирања из дронова у Пакистану, Јемену или Сомалији потрошиле, према процени Харвардске школе за управу, између четири и шест хиљада милијарди долара, али су, по свему судећи, само распламсале мотиве терориста.

Према сведочењима терориста и једној студији Пентагона, најјачи мотиви за овакву врсту насиља јесу западне војне интервенције и константно западно мешање по исламском свету. Иако је Џорџ Буш рат против терора правдао намером да искорени тероризам, испоставило се да је после окупације две исламске земље број радикалних група и њихових смртоносних акција само јачао.

Не чуди зато да је Ирак најтеже погођен, јер је тамо жељу за осветом хранио не само долазак стране војске, већ и постсадамовски режим под заштитом САД. Шиитска влада у Багдаду све ове године дискриминише суните, због чега су они извели огроман број терористичких напада и коначно формирали Идил. Институт за економију и мир, на чијем сајту пише да га подржавају далај-лама и јужноафрички борац за људска права Дезмонд Тату, наводи да су узроци тероризма непријатељства различитих етничких и верских група које живе у истој држави (на пример, сунити, шиити, Курди у Ираку), државно насиље оличено у вансудским погубљењима и политичким прогонима као и веома високе стопе криминала.

Како је написао Стив Килелија, један од оснивача поменутог института, „тероризам не настаје ниоткуда” и може се спречити ако се државе одрекну државног, организованог насиља и смање незадовољство појединих група у друштву. Килелија као главни узрок овог модерног зла наводи и исламски фундаментализам: „Примећујемо знатан и забрињавајући пораст напада. Током протекле деценије јачање тероризма повезивано је са радикалним исламистичким групама чије су насилне теологије широко распрострањене. Да би се супротставиле овим утицајима, сунитске државе морају да заговарају умерене форме сунитске вере.”

Студија апострофира да су разлози за тероризам политички: „Пораст броја напада десио се истовремено са америчком инвазијом на Ирак.” У разлоге за незадовољство треба побројати западни утицај на Блиском истоку и природу репресивних режима у исламским земљама попут Саудијске Арабије које веома блиско сарађују са Вашингтоном.

Управо су на то желели да укажу и организатори језивих напада на западне земље у прошлој деценији, а у највеће акције те врсте спадају 11. септембар 2001. у САД и трагедије у Мадриду 2004. и Лондону 2005. Нема података за ову годину, али из института поручују да с обзиром на успон сунитских екстремиста нема много разлога за оптимизам. Овде се отвара ново питање: да ли су настрадали у сукобу са Исламском државом жртве тероризма или жртве грађанског рата или можда колатерална штета обрачуна различитих милиција?

Барак Обама је, шаљући бомбардере на положаје Идила у Ираку и Сирији, сунитске побуњенике назвао терористима, али немали број коментатора пита да ли је ово прави назив за борце који се боре против званичне ирачке војске, курдских милиција и западних војника. Наравно, од њихове руке страдају и цивили попут јазида или америчких и британских новинара и хуманитараца којима је ова група пред камерама одрубила главе.

Према највећом броју дефиниција, тероризам је организовани, намерни напад на цивиле са намером остваривања политичких циљева. Сигурно је да је 11. септембар био акт тероризма. Ал Каида је побила 3.000 људи да би скренула пажњу на амерички интервенционизам у исламском свету.

Међутим, термин се поприлично истрошио јер га западне владе „прилепљују” готово свакој групи или појединцу са којима су у сукобу. Терористима су названи и конвертити који су недавно напали канадске војнике у Монтреалу и Отави, при чему није уобичајено да се терористима називају борци који нападају друге борце.САД су оптужиле за тероризам једног дечака због напада на двојицу америчких војника у Авганистану, дакле због атака на окупаторску војску и конкретно униформисане војнике на дужности.

Како примећује Гвен Гринвалд, новинар који је објавио материјале Едварда Сноудена о томе како НСА масовно шпијунира грађане, термин „тероризам” је у знатној мери остао без значења, свео се на пропаганду, сејање страха, испразну реч која оправдава напад на друге земље или ухођење сопствених држављана.

„У главним америчким медијима ознака ’терориста’ обично је резервисана за оне који се противе политици САД и њихових савезника. Насупрот томе, неки акти насиља који према већини дефиниција чине тероризам нису тако представљени, на пример масакр преко 2.000 палестинских цивила у избегличком кампу у Бејруту 1982.Са друге стране, неке акције које се не квалификују за тероризам јесу тако означене – то укључује нападе Хамаса, Хезболаха, Идила на униформисане војнике на дужности”, написао је у недавном тексту у „Њујорк тајмсу” Томис Капитан, професор филозофије на Универзитету Северног Илиноиса.

Заговорници агресивне спољне политике правдају ратове и интервенционизам чињеницом да откако је почео рат против терора, на америчком тлу није забележен ниједан удар налик оном из 2001. Међутим, мит о томе да скупи и разарујући ратови у иностранству спречавају трагедије код куће распршен је прошле године у Бостону када су двојица чеченских имиграната активирала експлозив на маратону. Усмрћено је троје људи, 264 је повређено. Регион од Сирије до Пакистана нестабилнији је него што је почела његова „демократизација”, због чега је коначно процветао и Идил. „Вашингтон пост” пише да се успешност америчке политике према том делу свету огледа и у чињеници да су трупе САД остале у Авганистану као и да је одобрено враћање 3.000 војника у Ирак.

-----------------------------------------------------------------

Напади и жртве од 2000. до 2013.

Ал Каида –1.089 напада и убила 8.585 људи

Талибани –2.757 напада и убили 8.763 човека

Боко харам –750 напада убио 3.440 људи

Идил –492 напада 3.111 жртава

Већина нападача користи експлозив

Само пет одсто напада од 2.000 било је самоубилачких

Ирак

2.492 напада и 6.362 жртве

Борци

Талибани: 36.000–60.000

Идил: 20.000

Ал Каида: 3.700–19.000

Боко харам: до 9.000

-----------------------------------------------------------------

Дан који сви памте

Напад на Светски трговински центар у Њујорку (Фото Ројтерс)

Датум после којег више ништа није било исто, ни у Америци ни у свету, 11. септембар 2001. био је окидач за покретање рата против терора и раније незамисливих удара на приватност грађана, оличених у масовном надзирању комуникација, праћењу телефонских позива и пресретању мејлова.

Тог дана Ал Каида је извела терористички напад на Њујорк и Вашингтон и усмртила око 3.000 људи. Био је то највећи терористички напад на америчком тлу. Удари отетих авиона у њујоршки Светски трговински центар и његово рушење – слика је која је обишла и згрозила свет. Терористи, њих 19, киднаповали су четири путничка авиона. Два су се зарила у Куле близнакиње на Менхетну, трећи је улетео у Пентагон, а четврти се срушио у Пенсилванији након што су путници пробали да савладају отмичаре.

Нација је била у шоку. Показало се да су обавештајне службе заказале, да нису једна другој преносиле важне информације које би их можда довеле до организатора и учесника од којих су се неки за летење обучавали у САД. Влада Џорџа Буша окривила је талибански режим у Кабулу да помаже Ал Каиди и убрзо повела рат против Авганистана. Две године касније Буш је наредио инвазију на Ирак јер је Садама Хусеина такође сумњичио за шуровање са Ал Каидом и поседовање оружја за масовно уништење, које никада није пронађено.

Ужас 11. септембра био је прва у низу катастрофа: ратови у Ираку и Авганистану, тајни затвори ЦИА, мучења осумњичених за тероризам у Гвантанаму. Из страха од новог напада, влада је почела да уходи своје и стране држављане, а прошле године је откривено да је Национална безбедносна агенција прикључена на оптичке каблове америчких дигиталних компанија, као и да пресреће телефонске разговоре милиона људи без икакве везе са тероризмом. Патриотски закон (који је озаконио орвеловски надзор), Гвантанамо и војска у Авганистану и Ираку сведоче да се Америка још није опоравила од тог напада.

-----------------------------------------------------------------

Најјаче групе

Марширање бораца Исламске државе у Сирији (Фото Бета)

Ал Каида, коју је основао Осама бин Ладен, прво се борила против Совјета у Авганистану и тада је регрутовала чланове широм исламског света. После повлачења Совјета група је себи за циљ поставила рат против корумпираних режима у муслиманским земљама и против америчког присуства у тим државама. У камповима широм света обучавала је своје чланове који су изводили многе нападе, али је најдраматичнији свакако 11. септембар. Војска САД је убила Бин Ладена у Пакистану 2011, али је организација опстала и бори се и данас, на пример, у грађанском рату у Сирији.

Исламска држава Ирака и Леванта (Идил, познат и као Исламска држава) настала је из Ал Каиде као побуњеничка сунитска група у рату против режима у Багдаду и Дамаску. Пажњу на себе привукла је ове године када је освојила велике делове Ирака и Сирије и прогласила калифат, због чега су западне владе наредиле бомбардовање њених положаја. Привукла је више хиљаде сунита из Северне Америке и Европе који су отишли да се у њеним редовима боре против шиита и Курда. Суровост је показала на снимцима на којима се види како њени борци одрубљују главе западњацима.

Талибани, радикална верска и политичка фракција, освојили  су власт у Авганистану у другој половини деведесетих када су Ал Каиди пружили сигурно уточиште. САД су их скинуле с власти током инвазије 2001. после чега је уследила њихова побуна против америчких снага и НАТО-а. Нападе на стране војнике финансирали су захваљујући донацијама симпатизера из богатих исламских земаља и трговини опијумом. Верује се да њихов вођа мула Мухамед Омар руководи акцијама из Пакистана где се сакрио после доласка америчких трупа.

Боко харам је исламистички покрет настао у Нигерији где је од 2009. познат по убиствима и другој врсти насиља, укључујући спаљивање села и масакрирање мештана. Организација истиче да јој је циљ да у Нигерији искорени корупцију и неправду, за које криви Запад, као и да наметне шеријатско право. Ове године доспела је у све светске медије када је отела око 275 углавном хришћанских ученица које су приморавали да пређу на ислам.