Протокол о продаји НИС-а не мора пред парламент

Иако су очи јавности целе протекле недеље биле упрте у потписивање нафтно-гасног споразума са Русијом, нико од српских званичника по повратку из Москве још није нашао за сходно да појасни детаље овог међудржавног документа. Већина њих који су учествовали у Радној групи за преговоре са Русима, јуче су „Политици” поручили да сачекамо да се заврше избори, јер, истичу они, од резултата другог круга зависиће и судбина владе, што можда значи, и самог споразума.

У овом часу је једино неспорно да ће наша земља овим споразумом постати транзитно чвориште гаса које ће олакшати снабдевање земаља југоисточне Европе, али и Европске уније. Остаје, међутим, нејасно шта значи тачка Споразума која каже „... да ће право на коришћење свих капацитета гасовода и подземног складишта гаса припадати руским учесницима”, као и да ће „српска страна размотрити могућност да се материјали, услуге и радови неопходни за реализацију пројеката ослободе пореза на додату вредност до достизања њихове исплативости”.

Дакле, истовремено док се министри у влади једногласно слажу да не треба укидати ПДВ на пелене, јер је то „минорна” уштеда за родитеље у Србији, а велики минус за државну касу, преговарачи ту могућност дају управо руском партнеру који иначе има већинско власништво и у фирми која ће се бавити градњом гасовода и завршетком подземног складишта „Банатски Двор”.

Али, ако занемаримо ове пореске финесе, можда је важније питање, да ли ће заиста само Руси користити капацитете гасовода „Јужни ток” и подземног складишта гаса „Банатски Двор”. Александар Поповић, министар енергетике, за „Политику” каже да тек предстоји конкретизација договора око појединих тачака споразума, додајући да одредбе овог уговора не задиру у права и обавезе сваке од страна по другим међународним споразумима чији су потписници две стране.

Недоумице такође изазива и члан споразума који каже да ће у подземно складиште гаса бити утиснуто свега 350 милиона кубика гаса, иако је његов капацитет готово три пута већи. У Јавном предузећу „Србијагас”, које ће са 49 одсто власништва учествовати у оснивању новог заједничког предузећа са Гаспромом, кажу да у овом часу не може ни да се помисли да ће руска страна пунити складиште са 350 милиона кубика, а „Србијагас” или неки трећи партнер са преосталих 500 милиона. Тако се мора радити у наредих пет-шест година, јер је дно подземног складишта заводњено. Тек после тога може се размишљати и о упумпавању свих 800 милиона кубика гаса. У овом предузећу тврде да то не значи да ћемо ми од Руса као већинског власника „Банатског Двора” куповати гас, већ да ћемо само плаћати закупнину складишног простора по бенефицираним ценама.

Запослене у НИС-у највише брине зашто и део о већинској продаји ове компаније није обухваћен споразумом, већ протоколом. Правно тумачење им говори да то практично значи да Протокол о продаји НИС-а не мора да прође Народну скупштину, као што је то случај са Споразумом, те да је НИС свакако продат и да ту евентуалне исправке нема.

Иако су се од потписивања споразума у Москви појавиле спекулације да верификација овог документа нема валидност ако не буде потписан и у Руској думи, баш као што је случај и са потписивањем клириншког дуга бившег СССР са Србијом, на који су две стране параф ставиле априла прошле године, Андреј Хрипунов, шеф руског трговинског представништва, каже да то није тачно.

– Споразум о клириншком дугу СССР и Србије у вредности од око 266,8 милиона долара се реализује и без тога да је потписан у Руској думи. То потврђује и чињеница да би радови на ревитализацији Ђердапа, како је споразумом и предвиђено да се „испребијају” ови дугови, требало да ускоро почну. ЕПС и руске фирме које ће учествовати у овом пројекту су увелико у преговорима и оне своје послове, цене услуга, треба да прилагоде тржишним условима и да крену у цео посао.

Дакле, то што неки међудржавни споразум није прошао Руску думу не мора да значи да и не важи. Напротив, тврди Хрипунов. Руску думу пролазе они документи у којима мора нешто да се мења јер је, примера ради, у међувремену дошло до измене појединих закона.

Управо ће то значити и за споразум који је прошле недеље потписан у Москви. Уколико било ко буде доводио у питање реализацију гасно-нафтног аранжмана Србије и Русије, то сигурно неће бити због тога што га је верификовала или није Руска дума.