Голубови и тигрови у земљи чуда

Прошло је тачно 20 година од када су се Војислав Вучинић и Слободан Новаковић „дрзнули” да као неку врсту „опозиције” у то доба већ замореном Фесту, у Београду 1994. оснују Фестивал ауторског филма „Поглед у свет”. Од тада па до данас многе су воде протекле, фестивал је доживљавао и своје успоне и падове, увек је био подржаван од своје публике, али и града и Републике и преживевши и неку врсту такозване тржишне трансформације, уз организацијско учвршћивање, свој јубилеј дочекује стабилизован.

Овогодишње, јубиларно издање ФАФ-а вечерас свечано започиње филмом „Голуб седи на грани размишљајући о постојању” шведског редитеља Роја Андерсона, награђеног „Златним лавом” на 71. Венецијанском фестивалу, а до 3. децембра публика ће бити у прилици да види чак 81 филм. Како је већином реч о филмовима којима без обзира на значај и вредности дистрибутери тако радо, а неправедно, пришивају епитете (артхаус) уметнички или некомерцијални филм, што заправо значи да их нећете гледати на редовном биоскопском репертоару, прилика за гледање на ФАФ-у није за пропуштање. Међу филмовима које вреди гледати су и „Чуда” италијанске ауторке Аличе Рорвахер и „Тигрови” босанскохерцеговачког редитеља Даниса Тановића. И једно и друго су и међу гостима јубиларног ФАФ-а.

Данис Тановић, међу гостима 20. Фестивала ауторског филма

Филм „Чуда”, за који је Рорвахерова пролетос на 67. Канском фестивалу примила награду Гран при жирија, јесте мало и фино, али и енергично филмско дело са радњом смештеном у сеоске пределе Тоскане, у породици пчелара немачког порекла, у којем ауторка подсећа на праве породичне вредности, међусобну љубав, на важност традиције, али и на лепоту природе. Рорвахерова га је посветила свом немачком продуценту, легендарном Карлу Баумгартнеру, који није поживео да присуствује њеном канском тријумфу, а којем је 20. ФАФ приредио омаж програм.

Говорећи пролетос за „Политику” о свом „веома личном филму, о стварима које припадају мени и мом региону” и о сестри Алби којој је поверила главну улогу („Рад са сестром је као када би сте радили код куће, али у пиџамама.”), Аличе Рорвахер је открила тајне одрастања у мултинационалној и вишејезичној породици.

– Мој отац је Аустријанац, а мајка Италијанка, а у филму тај тоскански пчелар пореклом је Немац и слабо говори италијански. Мајка у филму говори правилан и елоквентан италијански језик, а три ћеркице са родитељима и међусобно комуницирају на француском. Различити језици су били мој начин да објасним позадину ове породице сличне мојој.Отац у филму је на неки начин и језички заробљеник, зна шта жели да каже, али како не говори добро ни италијански, ни француски као да је заробљен у том језичком затвору, што доприноси осећају постојања огромне усамљености у њему. Моја намера и јесте била да гледаоцима предочим контрадикторност између овог човека и ове земље – изјавила је за „Политику” Рорвахерова. Улогу водитељке, по судбину филмских јунака важног телевизијског ријалити шоуа, поверила је Моники Белучи. – Зато што је Моника жена са фантастичним осећајем за самоиронију и изванредним смислом за хумор, филмска икона која је била неопходна да попут добре виле слети међу велики број непрофесионалних глумаца са којима се радило – каже ауторка.

Наиме, и у „Чудима”, као и у њеном дебитантском играном филму „Небеско тело”, Рорвахерова је радила са пуно деце, а о томе каже: – Биле су то велике авантуре кроз које сам ја више задовољавала своју радозналост него што сам показала да сам неки добар стратег. Док за реалистичност у својим филмовима сматра да треба да захвали великом искуству у раду документарних филмова, али и радном искуству у позоришту.

На прошлогодишњем ФАФ-у била је приказана квазидокументаристичка и у Берлину „Сребрним медведом” награђена драма Даниса Тановића „Епизода у животу берача жељеза”, а на јубиларни фестивал овај оскаровац сада стиже са најновијим филмом „Тигрови” француско-индијске продукције. Филм је, такође, рађен у квазидокументаристичком стилу, а према истинитом догађају, истинитим личностима и великој афери проистеклој из чињенице да су на тржиштима земаља трећег света производи за прехрану одојчади, које су мултинационалне компаније пропагирале као неопходну замену за мајчино млеко, изазвали смрт више милиона беба. Такав случај забележен је и у Пакистану, а за њега се дознало тако што је један од локалних трговачких путника дигао свој глас против, ризиковао своју и безбедност своје породице, и светској јавности предочио проблем. Његово име је Сајед Амир Раза и његова прича је и прича Тановићевог филма.

Говорећи јесенас у Сан Себастијану („Тигрови” су приказани у такмичарском програму) и о томе шта га је привукло овом пројекту, Тановић је између осталог рекао: – Имам петоро деце и знао сам мало о овом проблему када сам први пут чуо за њега. Нисам могао да верујем да је још увијек актуелан. Први одлазак у Пакистан био је шокантан. Отишли смо у болнице и разговарали са лекарима. Свуда где смо били иста је прича: тактика се променила, али бебе и даље умиру. Саједова прича чинила ми се као одличан начин да се разуме како читав овај страшни проблем функционише на терену. Открили смо и да је веома тешко радити овај филм, неки веома озбиљни финансијери желели су да га подрже, али су се на крају уплашили од претњи да ће бити тужени. Неприхватљиво је да мултинационална компанија може да заустави и туђе животе и филм на основу својих дубоких џепова.

„Тигрови” су узбудљив и дирљив, хуманистички ангажован, изврсно снимљен филм. Тановић се руководио питањем може ли истина да буде испричана и показао је да може и како може. Сценарио је писао заједно са Ендијем Петерсоном, а велику подршку имао је у глумцима Емрану Хадхмију (игра Саједа Амира Разу, алијас Ајан), али и у Денију Хјустону, Маријам Д’або, Хејну Ферху (игра немачког новинара који је свету открио случај) и мноштву аутентичних индијских глумаца.

-----------------------------------------

Ретроспективе Акија Каурисмакија и Пурише Ђорђевића

Овогодишње, јубиларно издање фестивала одржава се у дворанама Дома омладине, Културног центра, Дома културе Студентски град, у Музеју Југословенске кинотеке, али и у новом здању у Узун Мирковој, биоскопу „Фонтана” и УК „Пароброд”, где се могу купити и улазнице.

Посластице за филмске сладокусце стижу у виду ретроспективе филмова финског мага Акија Каурисмакија и омаж програма названог „Хипнос држи час историје”, који је уз изабране филмове посвећен стваралаштву Младомира Пурише Ђорђевића. Дванаест филмова који се такмиче за награду која носи име Александра Саше Петровића вредноваће жири у саставу: Кристоф Терехте (селектор „Форума” Берлинског фестивала), Ана Бругеман (немачка глумица) и Горан Марковић (филмски и позоришни редитељ). Фестивал ће угостити и индијског редитеља Чајтанија Тамаханеа и глумца Вивека Гомбера, као и редитеље Катер Ходјерн, Звонимира Јурића, Самјуела Теија...