И националне пензије мање 10 процената

Министарство културе, како је јуче потврђено, упутило је на разматрање ресорним министарствима предлог да се и националне пензије, као посебна признања, смање за око 10 одсто. Јер, нема логичног објашњења да све пензије веће од 25.000 динара буду опорезоване, а да националне од око 50.000 динара, које прима око 400 естрадних уметника, остају нетакнуте. Ако сви морамо да штедимо и да делимо судбину државне касе с поприличним минусима, због чега, питала је „Политика” половином новембра, то не би било и „право” уживалаца националних пензија, а не да у томе „ужива” више од 600.000 осталих пензионера који су се нашли на удару штедње.

Министарство културе и информисања је 12. новембра покренуло процедуру за измену Уредбе о ближим условима и начину доделе признања за врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина, и упутило на разматрање предлог да се и ова примања смање за 10 одсто.

То би, уколико се предлог прихвати, смањило ова примања за око 5.000 динара месечно.

Основни разлог за доношење Уредбе је њено усклађивање са политиком смањења буџетског дефицита, с обзиром на то да се средства за признања за врхунски допринос националној култури обезбеђују из буџета Републике, истичу у Министарству културе.

Нацртом закона о изменама и допунама закона у култури, који се налази у фази јавне расправе, ближе ће се дефинисати оквир у коме ће се убудуће кретати национална признања.

Овом предлогу придружио се недавно и Александар Вулин, министар рада, потврдивши да би требало смањити националне пензије, те да о том предлогу треба разговарати.

Вулин је недавно рекао да је свака пензија нека врста заслуге, објаснивши да су неки од добитника националну пензију доживели као признање друштва, а не као материјалну потпору. Многи и даље добро зарађују. Није то превелик број и није ствар велике уштеде, већ одговорности и солидарности друштва, рекао је он.

Оно што је посебно упало у очи пензионерима којима ће с децембарским чеком стићи умањене пензије, јесте чињеница да ове националне пензије примају углавном уметници који иначе одлично зарађују, односно они којима ово није једини извор прихода, попут естрадних звезда Мирослава Илића, Лепе Лукић...
 Иако у Министарству омладине и спорта објашњавају да најбољи спортисти не примају националне пензије, већ национална спортска признања, у овом моменту 562 особе, бивши спортисти, имају право на национално спортско признање. Планирана средства, која се за ту намену исплаћују из буџета Министарства омладине и спорта, годишње износе 750 милиона динара.

Немачка, примера ради, уопште не познаје наше искуство – да се појединим спортистима и уметницима доживотно из буџета исплаћују ове надокнаде. Истраживање показује да ни САД не знају за финансијске награде овог типа, јер се накнаде за посебне резултате у спорту обезбеђују из фондова непрофитних организација.

Исти је случај и са Француском где не постоји посебно плаћање или друге врсте прихода за доприносе култури, док Чешка исплаћује, као и ми, доживотна месечна примања онима који су допринели развоју културе.