Остати млад уз Вивалдија

– Морамо да се видимо једном годишње, на то смо већ навикли – каже познати виолиниста Јован Колунџија пред традиционални концерт који је заказан за 4. децембар у Коларчевој задужбини. Са њим ће на сцени бити Гудачи Св. Ђорђа, који су одржали више од 1.600 концерата у Европи, и флаутиста Клаудио Аримани из Шпаније. Ариманија сматрају наследником чувеног флаутисте Жан-Пјера Рампала; свирао је у Карнеги холу, а ово му је први наступ у Коларцу.

После серије прошлогодишњих концерата, насловљених „Волите ли Бетовена”, „Брависимо маестро Моцарт”, „У част великом Брамсу”,

Колунџија се враћа Вивалдијевој музици. На програму ће бити „Четири годишња доба” и Моцарт (Концерт за флауту у Ге-дуру и Анданте у Це-дуру).

– Осећам се одговорно да свирам што боље могу. На сцени сам присутан дуго, памте ме многе генерације, и пошто сам „Годишња доба” свирао два-три пута у Београду током каријере, треба направити временску дистанцу у односу на претходно извођење. Вивалдијева музика тражи да будете млади. Пробаћу да будем млад, јер ово дело пршти од виртуозитета – каже Јован Колунџија.

На концертима се углавном чита програмски Вивалдијев текст о сваком годишњем добу, а наш виолиниста наглашава да није навикао да се на сцени мешају глас и музика, па ће ово бити једно класично извођење.

– Гудачи Св. Ђорђа су сјајан ансамбл. Аримани је флаутиста светског реномеа, један од најбољих стилиста када је реч о Моцарту. Не би Жан-Пјер Рампал тек тако завештао некоме флауту, да Аримани није изванредан. Његово извођење биће пример како треба да се схвати једно дело које је написао Моцарт – сматра Колунџија.

– Слушао сам велике руске виолинисте, убедљиви су, али њихова интерпретација Моцарта је романтична, лична, превише руска. Можда зато што су генетски даље од центра Европе и Моцартове домовине. Шеринг је, за мене, на првом месту по интерпретацијама Моцарта. Имам све његове снимке – каже Колунџија који се и усавршавао код познатог виолинисте Хенрика Шеринга.

А када је реч о Вивалдију, подсећа на једну интересантну причу.

– Вивалди је рођен у Венецији, где је написао „Годишња доба”. У том граду настао је комплетан његов опус. Толико деценија је писао у Венецији, а на крају је завршио у Бечу као азилант, сиромашан човек, зато што се Венеција уморила од њега! – истиче виолиниста чија је виолина „пјетро гварнери” из 18. века настала такође у Венецији.

----------------------------------

„Гварнеријус” на ивици опстанка

Колунџија је 2001. основао Центар лепих уметности „Гварнеријус”, где је одржано више од 750 уметничких пројеката и представљено на десетине младих талената. Од 2013, одлуком владе, додељен му је статус установе културе од националног значаја.

– „Гварнеријус” је на ивици опстанка и могуће је да је ово наше последње виђење у овом простору. Министарство културе није дало финансијску подршку за наше програме. Али, нови министар, нови погледи на ствари... Био сам код градоначелника, рекао је да жели да помогне. „Гварнеријус” заслужује да траје, за општу корист државе и Београђана – наглашава уметник.