Сузаниних 30 квадрата муке и невоље

Ниш– Колико човека који се бори да састави крај с крајем и веома тешко живи могу да коштају нерегулисани статус и због тога неплаћени рачуни за струју, на својој кожи последњих неколико месеци осетила је Сузана Спасић Селимовић из Ниша. Оронулог здравља, ова изузетно уредна и чиста педесетпетогодишња Нишлијка буквално се бори за живот, али води и паралелну битку како да не заврши на улици…

– Као тежак социјални случај живим више од 20 година. Разболела сам се озбиљно крајем деведесетих година када сам морала на операцију карцинома материце. Болујем и од мултипле склерозе и веома тешко се крећем, а недавно ми је дијагнозом утврђен и тумор на мозгу. Уз све то стално сам под лековима за депресију. Пре 12 година, 2002, од Центра за социјални рад добила сам кућицу од тридесетак квадрата у којој живим сама. Кћерке су се удале, синови оженили и отишли својим путем, а ја сам у кућици овде у Улици Љубомира Николића 48. И деца са својим породицама тешко живе, не могу финансијски да ми помогну тако да једва састављам крај с крајем. Примам као социјални случај помоћ од 8.400 динара месечно и то је све – испричала нам је Сузана.

У периоду до 2005.године повремено је плаћала струју, али је, каже, због слабог материјалног стања престала да измирује ту обавезу. Решење да је ослобођена плаћања електричне енергије никада није добила и због нагомиланог дуга и камата нашла се на суду, где је одлучено да дуг мора да измири, или ће бити принудно наплаћен. Ту одлуку суда Сузана Спасић Селимовић добила је почетком јесени…

– Одмах сам се жалила на решење суда, јер свако може да се увери у каквим условима живим. Нема шта код мене да се заплени, имам голе зидове и телевизијски пријемник стар сигурно преко 25 година, половну веш-машину и електрични шпорет које сам добила од своје деце и лежај који само што се не сруши – каже ова Нишлијка.

Суд је, како нам је речено, прихватио њену жалбу и донео одлуку да се привремено обустави принудна наплата, тј. заплена имовине због неплаћених рачуна за струју. Али, Сузана је брзо потом добила обрачун да дуг који је са свим каматама нарастао на милион динара, плати на 120 месечних рата. Месечно би требало да издваја баш онолико колико добија социјалну помоћ. Она то не може и каже да нема ни здравља, ни снаге да се суди. Постоји бојазан да ће због дуга кућица у којој живи бити заплењена.

– Не знам шта све треба да очекујем. Кућа се води на моје име и добила сам је од Центра за социјални рад на коришћење. Не знам шта би они који предлажу заплену кућице могли да ураде са њом и како би и коме могли да је продају. Наравно, не знам ни где ћу и како ћу уколико се објекат заиста заплени, једино где могу је улица – каже Сузана.

У нишкој електродистрибуцији, сазнали смо, још има оваквих и сличних случајева…

Тома Тодоровић