„Седма сила” – девета рупа

Крагујевац – Према нацрту буџета за 2015, Крагујевац би следеће године требало да приходује 7,5 милијарди динара. За пројектно финансирање медија, које дефинише нови закон о информисању, издвојено је 40 милиона динара или нешто више од пола одсто градског буџета. Међутим, у каквој су ситуацији медији у Крагујевцу, могло би се десити да за ту скромну суму следеће године неће имати ко да конкурише.

Град је у озбиљној финансијској кризи, дугови су на готово истом нивоу као и пројектовани буџет, па је разумљиво што је локална власт посегла за мерама штедње. Следећа 2015. биће „година штедње и скромности”, „година стезања каиша”, поручио је суграђанима градоначелник Радомир Николић, када је на претходној седници Скупштине града говорио о потреби да се рефинансирају неки банкарски кредити.

„Неће више бити пара ни за кафу”, додао је том приликом, а та његова пластична експликација стања у којем се налази град посебно је коснула новинаре који прате рад локалног парламента. (Скупштинске седнице се често отегну до у касне поподневне сате, а у таквим околностима уморним извештачима кафа дође као једино средство „реанимације“).

Није, међутим, проблем у недостатку кафе, већ у све очигледнијем мањку разумевања праве улоге медије у модерном друштву, које постоји и нормално функционише само ако постоји корелација између власти, новинара и конзумената информација, само ако је јасно дефинисана улога сваког од ова три сегмента. Ако се покида информативна карика тог ланца, сви скупа би могли да паднемо у „живо блато” чији ће главни састојак бити власт коју више неће имати ко да контролише. А, Крагујевац се налази управо пред таквом опасношћу.

Самртни ропац овдашњих медија све гласније одјекује, а „сића” коју им је власт наменила као да је срачуната тако да се утули и последњи трачак наде да ће Крагујевчани добијати квалитетне информације. Тим пре што су и дописништва националних редакција сведена на неколико бедно плаћених новинара. (Узалуд су, изгледа, били вапаји Удружења новинара Србије да локалне самоуправе за пројектно финансирање медија издвоје бар два посто свог годишњег прихода. Да је тако било, медији у Крагујевцу би на располагању имали 150 милиона динара, а овако им је припало више него трипут мање).

Не улазећи сада у детаље ко је још, осим економске кризе, крив за то што су крагујевачки медији на издисају, тек ситуација је крајње критична. Радио-телевизија Крагујевац, чији је оснивач град, дугује 25 милиона динара и највероватније јој, уколико се којим чудом не појави неки купац, прети гашење средином наредне године, до када мора да се заврши процес приватизације медија, а и недељник „Крагујевачке”, настао из већ угашене „Светлости”, могла би да задеси слична судбина, будући да је тешко очекивати да ће нова власт према овој приватној новини бити благонаклона као претходна.

Како се и ТВ „Канал 9” нашла у потешкоћама после ликвидације свог главног финансијера - „Таково осигурања”, заиста би се могло десити да следеће године у Крагујевцу не буде „великих” кућа које би конкурисале за средства намењена медијским пројектима. Њихово место би могле да заузму мање радиостанице, али таквима је, уз сво уважавање труда и квалитета запослених, ипак ближи забавни, него информативни програм.

Кад је криза, мора да се штеди, то је у реду. У реду је и ако је нова власт хтела да раскине с праксом претходника који су се, углавном, бавили „партијским финансирањем” медија. Привилегованих не сме бити, сви морају да имају исту почетну позицију и исту шансу, да се квалитетом програма изборе за своје место на медијској сцени. Али није добро ако је власт, опредељивањем скромних средстава, имала намеру да додатно сроза „седму сила” и од ње направи истинску девету рупу на свиралу локалне самоуправе.

Без намере да било коме забијамо прст у око, надамо се да нова крагујевачка власт неће месити „живо блато”, у којем би могла и сама да заврши ако не створи услове за правовремено и објективно информисање у граду у којем је, са Димитријем Давидовићем, рођено српско новинарство. Уосталом, нацрт буџета за 2015. је још увек у фази јавне расправе, па није касно да се усвоје примедбе и прихвате добронамерне сугестије, као што је она УНС-ова да се за пројектно финансирање медија из локалних буџета издвоји минимум два одсто.