Фестивал књиге по људској мери

Пула – Један „нежни војни град женског имена с претешким пртљагом прошлости на нејаким плећима”, како је написао Миодраг Калчић, ових дана место је одржавања двадесетог Фестивала књига и аутора „Сањам књиге у Истри”. Клаудио Магрис, Људмила Петрушевска, Оксана Забужко, Марк Томпсон, Филип Клодел, историчар Роберт Донија, Бора Ћосић, Тонко Мароевић, Игор Мандић, Драган Великић, Миљенко Јерговић, Огњен Свиличић, и многи други, гости су сајамских програма.

Управо на ову важну културну манифестацију у Хрватској, која како кажу, утопљава зимску Пулу, као што је годинаma филм освежава лети, упутио се из Београда уметнички прес-караван, од десетак новинара из различитих медија, и уз подршку Туристичке заједнице Пуле, боравио у Пули и Ровињу три дана. Била је то прилика да се на истарски начин споје култура и туризам, да се литература „гушта” уз укусе вина, рибе, и мирис мора.

И како је речено у есеју „Пула – града интервал” нашег Драгана Великића (иначе бивша највећа ратна лука Аустроугарског царства), увек је на пола пута. Тако је и прес-караван био на дестинацији Пуле, Ровиња, Водњана, до прапостојбине Хистра и Археолошког музеја – Незакција.

У Дому хрватских бранитеља, на месту одржавања Пулског фестивала књига и аутора, недалеко од Арене, ове године у фокусу је обележавање сто година од почетка Великог рата, отворене су бројне дискусије уроњене подједнако у свет јучерашњег, као и савремености; присутно је око 350 аутора, планирано 117 промоција књига, округлих столова, изложби, перформанса, филмова, концерата. Говори се и о различитим проблемима унутар некадашње вишенационалне Аустроугарске монархије, где су Италијани из аустријског приморја били приморани да иду у рат против својих сународника, о чему сведочи књига Роберта Тодера „Војници аустријског приморја на Источном фронту 1914–1918”. И код нас популаран као аутор читане Кишове биографије – Британац Марк Томпсон у Пули ће представити своју књигу о животу и смрти на италијанском фронту.

„Велики је рат уништио град, упропастио Пулу, остали су обриси и сјене. Касније, свеукупни идентитет Пуле, града несхваћене времешности и неразумне младости, печат је аустроугарске прошлости...”, пише Миодраг Калчић.

Београдски уметнички прес-караван стигао је у Пулу другог дана Фестивала књиге (трајаће до 14. децембра), тачно на разговор са хрватским председником Ивом Јосиповићем, покровитељем одржавања ове манифестације. Сусрет је козерски водио познати хрватски новинар Војо Шиљак. Иначе, Шиљак традиционално води сајамски програм „Доручак са аутором”, а ове године начинио је и избор разговора са познатим писцима, гостима Пуле. У јеку предизборне кампање Јосиповић, иначе доктор музике и права, на питање да ли сања музику, одговорио је духовито да сања звук, да је као млади поклоник фудбала замишљао много голова, а да сада машта о пуно гласова. Међу књигама које воли Јосиповић је издвојио дела Булгакова, Штефана Цвајга, Еугена Финка, Маргерит Јурсенар. На питање српских новинара које од наших писаца воли да чита, Јосиповић се сетио свог војног рока проведеног у Београду осамдесетих година, приступачних књижара у којима је волео да проводи време, а посебно је издвојио дела Киша и Пекића.

– Ценим и стваралаштво композиторке Иване Стефановић, и сећам се нашег концерта у Београдској филхармонији, после чега је настао и це-де „Композиторски дијалог”. Чињеница је да култура зближава људе – рекао је Иво Јосиповић.

На пулском сајму било је и књига наших издавача „Геопоетике”, „Клија”, „Градца”, „Архипелага”, „Лагуне”, „Вулкана”, „Евро-Ђунтија”, „Чаробне књиге”.

На Сајму смо срели и Владислава Бајца, члана Програмског одбора Сајма књига у Истри, који је указао на значај регионалне културне сарадње земаља Балкана.

– Истра је авангардна због тога што је прва започела много ствари, почев од тога да сам ја као српски аутор учествовао у креирању програма једног хрватског сајма књига. Отвореност Магдалене Водопије, једног од оснивача овог сајма књига, и његове директорке, допринела је идеји фестивала аутора, пре свега једне људске мере. Што је прича о суштини, а не о бројевима или територији. Мене је то и привукло Пули. Сада, када погледам на протеклих двадесет година, видим да се и мој труд исплатио – каже за наш лист Бајац, чијим су залагањем у Пули гостовали Татјана Толстој, Александар Генис, Алберто Мангел, Кенет Вајт, Слободан Шијан и многи други.

Присуствујемо на мах литерарно-музичком програму програму „Вече Каканије: Бургтеатар у Пули”, где Миљенко Јерговић размишља о чланству Хрватске у Европској унији, и каже да је од свега тога остао „само папир са којим се може урадити оно што се папиром не ради...” Велика пажња ове године на Пулском фестивалу књиге посвећена је стрипу, представљен је роман у стрипу Нине Буњевац, канадске ауторке српског порекла, који ће се код нас, када буде објављен, вероватно звати „Отаџбина”. А Алекса Гајић је одушевио својом изложбом у оквиру Сртиповске улице, у галерији читаоници Српског културног центра у Истри. Овај уметник игра се подједнако идејама, као и подлогама од дрвета, камена, бочица.