Раденковић: У Зоо-врту сам пре свега пријатељ

БЕОГРАД – Свака добра пракса у београдском зоо-врту биће задржана, обећао је данас директор „Врта добре наде” Гвозден Раденковић, истакавши да он у врту није „страно тело”, већ дводеценијски пријатељ и познавалац већине запослених и животиња.

Свестан да је дошао на место једне изузетно харизматичне личности, као што је био његов претходник, Раденковић каже да постоји нешто што га издваја у односу на Вука Бојовића.

„Ако ме нешто ставља у предност у односу на покојног директора то су године живота, жеља и мотив да и ја оставим свој траг, макар једним делом, као што је он успео. Ја сам само нови директор, Вук Бојовић је био један”, почео је Раденковић разговор за Танјуг.

У прилог томе Раденковић је навео да је као пријатељ врта неке животиње дочекивао на аеродрому и помагао да безбедно и сигурно стигну у ново станиште тако да није имао проблем да се брзо уклопи у тај колектив људи и животиња.

Нагласио је да нема места сумњи да ће бити одржана традиција набавки белих животиња, јер је то куриозитет београдског врта по којем је познат и додао да ће оне које су већ у врту и имају своја станишта ту и остати.

„Први корак је набавка једног пара снежних, белих леопарда - барсова, који су угрожена врста и за које је већ завршен леп и нов објекат. Очекујемо да у оквиру пројекта прикључења Европској асоцијацији зоолошких вртова и акваријума (ЕАЗА), у сарадњи са њиховим координатором, добијамо као донацију један млади пар ових животиња који су рођени у заточеништву и не могу да се врате у природу”, каже Раденковић.

Према његовим речима, то је само једна од активности које је затекао и затим наставио по свом доласку у Врт, а постоје пројекти које је сам покренуо попут набавке пара једногрбих афричких камила, у сарадњи са Алжиром.

Зоо-врт би могао да постане богатији за још један пар - очекује се да на Калемегдан стигну млади слонови, који ће се придружити педесетогодишњој слоници Твиги.

Осим набавке нових животиња, директор Врта навео је да су и многи пројекти у току и до краја године најавио пресељење тапира у њихов нови дом изграђен по најсавременијим стандардима, са грејаним базеном и зидовима, како би опонашали климат прашуме, њиховог природног станишта.

Интензивно се ради на повећању безбедности посетилаца, подижу се додатне ограде и жице тамо где је примећена највећа недисциплина посетилаца који хране животиње иако је то строго забрањено.

Такође, идеја о проширењу врта и даље постоји и од великог значаја би било да добије још пар хектара, с обзиром да је данашњих шест и по хектара недовољно.

„Ту активност ћемо наставити у даљој сарадњи и по свим процедурама са надлежним градским службама, пре свега Заводом за заштиту споменика и Београдском тврђавом”, рекао је Раденковић.

Директор је најавио донацију 50-ак животиња алжирском граду Мостаганем, за оснивање новог зоолошког врта што је пракса коју је започео бивши директор, а према уговору који је Бојовић потписао 23. маја ове године са амбасадором Алжира.

Те животиње, напоменуо је Раденковић, неће недостајати београдском зоо врту, подсетивши да је слично било и у два наврата раније, 2008. и 2010. када је Бојовић такође Алжиру поклонио 50-ак животиња.

Директор каже да ће та донација чак решити делом проблем пренасељености врта.

„И домаће животиње су увек биле предмет донације, па тако и животиње које су поклоњене пољопривредницима у Обреновцу нису послате у ланац исхране, већ као помоћ поплављенима да са тим животињама заснују нова матична стада, пошто су своја изгубили”, одговорио је Раденковић на питање у вези са протестима неких невладиних организација због донације Обреновцу.

Да београдски зоо-врт иде у корак са временом сведочи и израда новог веб сајта и андроид апликације, како би убудуће страни посетиоци, који до сада нису могли да прочитају ћириличне табле, могли да добију информацију на свом језику о животињи коју у том тренутку посматрају.

Описујући свој радни дан, директор каже да три пута дневно лично обилази сваку животињу како би се уверио да је све у реду, али се, по сопственом признању, највише задржава код дивљих мачака.

У то се уверила и екипа Танјуга када је са првим човеком врта кренула у обилазак - бенгалски тигар Кан је на позив Раденковића као кућна мачка грациозно дошао до ограде и тихо га поздравио иако то, како каже директор, чини знатно гласније и слободније када су њих двојица сами.

Када је чула да се нешто дешава у њеном комшилуку, слоница Твиги, која станује преко пута Кана, готово је истрчала из своје куће и одмах пружила сурлу директору у знак поздрава.

Разговоре „у четири ока” Раденковић води и са жутим лавом, који је одвојен и, како каже, помало усамљен, па се зато и труди да свакодневно причају, а бели лавићи су га посебно освојили.

„Два мала бела лавића су ме дочекала два-три дана пре мог доласка у врт, они су почетком октобра дошли на свет, а ја у зоолошки врт, па су ми са те стране некако драги”, рекао је уз осмех Раденковић.

На крају разговора нови директор каже да је имао велику срећу што је дошао у систем у којем је један човек оставио свој снажан печат на најпозитивнији могући начин у готово тродеценијски дугом раду.

„Са друге стране, то представља и једну врсту терета, јер је реч о систему који не трпи било какву наглу и револуционарну промену чак и ако бисте можда нешто променили на боље. Ако је нешто могуће унапредити и учинити бољим, то ћемо сигурно урадити”, поновио је Раденковић обећање са почетка разговора.