Тријумф „Иде” Павела Павликовског

Рига- На 27. церемонији додела „европских оскара”, уприличеној ове године у Риги као овогодишњој Културној престоници Европе, велико изненађење приредио је пољско-британски редитељ Павел Павликовски тријумфујући са филмом „Ида”.

 Осим што му је ЕФА припала у главној категорији – најбољи филм, проглашен је и најбољим редитељем (ову награду му је уручила Лив Улман). Заједно са Ребеком Ленкијевич Павликовски је освојио и награду за најбољи сценарио, а освојена је и ЕФА која носи име Карла ди Палме и додељује се најбољем кинематограферу (сниматељски дуо Лукаш Жал и Ричард Ленкжевски). Тако је од пет номинација Павликовски за „Иду” освојио четири „европска оскара”. На опште изненађење Павликовски је изашао на сцену и пети пут, када је обелодањено да је „Ида” освојила и награду за најбољи филм према оцени европске публике.

 Павликовски, који се због рада на филму „Ида” из Лондона вратио у родну Пољску, оставио је тако за собом редитељске мајсторе попут Нурија Билгеа Џејлана, Андреја Звјагинцева и Ларса фон Трира чији су филмови имали такође по пет номинација захваљујући гласовима око три хиљаде чланова Европске академије за филм.

Иначе, „Ида” је црно-бели филм о младој католичкој часној сестри која током посете тетки- комунисткињи и судији, открива праву истину о свом правом пореклу. Ида је Јеврејка, њени родитељи су убијени у логору, а она поверена на усвајање и чување једном католичком конвикту. Радња филма је смештена у педесете године прошлог века у Пољској и на посредан начин говори о великом страдању Јевреја у овој земљи, али и о губитку порекла, идентитета, па и идеологије.

Павел Павликовски је своју редитељску каријеру започео у Великој Британији, прво као документариста на Би Би Си-ју (1992. режирао је документарац о Радовану Караџићу „Српска епика”), а потом и као аутор дугометражних филмова „Жена из суседства”, „Последње уточиште” и „Моје лето љубави” за које је освајао награде Бафта. На београдском Фесту 2007. године, заједно са потписницом ових редова, учествовао је у раду жирија за доделу „Политикине” награде за најбољи филм програма „Европа ван Европе”. Филм „Ида” београдска публика је имала прилику да види на овогодишњем Фесту. Његов тријумф у Риги, тријумф је и кинематографије Пољске, јер се филмови ове земље дуго нису налазила у врху листи за награде Европске академије за филм.

 Најбољи европски глумац 2014. је британски глумац Тимоти Спол, за маестрално одиграну улогу славног сликара Тарнера у истоименом биографском филму Мајка Лија, за коју је већ освојио „Златну палму” на овогодишњем Канском фестивалу, а ЕФА за најбољу улогу припала је француској глумици Марион Котијар за улогу у белгијском филму „Два дана и ноћ” браће Дарден.

 Награда Европско откриће године припала је украјинском филму „Племе”  Мирослава Шлабошпицкија, немом филму који огромном визуелном снагом дубоко улази у свет глувонемих особа из чије се перспективе посматра друштво које их правилима и међама окружује.

 Најбољи композитор 2014. је Мика Леви која је компоновала оригиналну музику за филм „Испод коже” Стивена Најта, најбољи дизајнер звука је Јоаким Санстром („Starred Up” Дејвида Мекензија), костимограф Наташа Куртјус-Нос и сценограф Клаус-Рудолф Амлер (обоје за аустријско-немачки вестерн филм „Мрачна долина” Андреаса Прохаске), а најбољи монтажер је Џастин Рајт (монтирала је британски филм „Лок” Тома Хардија). Награда Еуримажа за најбољи копродукцијски рад припала је ирском продуценту Еду Гинију.  

 Победнички документарни филм 2014. је немачко-аустријски „Господар универзума” Марка Баудера, који открива тајанствени свет банкара као најутицајнијих људи на планети, далеко моћнијих од политичара.

 Најбољи анимирани филм је „Уметност среће” италијанског аутора Алесандра Рака, док је за најбољи краткометражни проглашен филм „Кокошка” босанске редитељке Уне Гуњак и немачко-хрватске продукције.

 „Европски оскар” за изузетан допринос европском филму, председник ЕФА Вим Вендерс уручио је британском редитељу Стиву Меквину уз речи да је он „један од највећих визуелних уметника нашег времена. Меквин је снимио свега три филма: „Глад”, „Срам” и „ 12 година ропства”, али како је реч о делима снажне визуелности одлука борда Европске академије за филм није за чуђење. Стив Меквин је у говору захвалности своју награду посветио Жану Вигоу који му је био узор.

Најдирљивији тренутак 27. Церемоније додела награда ЕФА, био је онај када је потпредседница Европске академије Ањешка Холанд уручила „европског оскара” за животно дело француској легенди Ањес Варди која је искрено говорила о 60 година рада на филму, што је значило и 60 година борбе за проналажење новца за оно што је покретним сликама желела да каже свету.

 Током ЕФА викенда у Риги, одржане су и две сесије генералне скупштине Европске филмске академије, у којима је као члан борда учествовао и наш редитељ Горан Паскаљевић. И ове године дневни лист „Политика” био је медијски партнер Европске академије за филм.