Trijumf „Ide” Pavela Pavlikovskog

Riga- Na 27. ceremoniji dodela „evropskih oskara”, upriličenoj ove godine u Rigi kao ovogodišnjoj Kulturnoj prestonici Evrope, veliko iznenađenje priredio je poljsko-britanski reditelj Pavel Pavlikovski trijumfujući sa filmom „Ida”.

 Osim što mu je EFA pripala u glavnoj kategoriji – najbolji film, proglašen je i najboljim rediteljem (ovu nagradu mu je uručila Liv Ulman). Zajedno sa Rebekom Lenkijevič Pavlikovski je osvojio i nagradu za najbolji scenario, a osvojena je i EFA koja nosi ime Karla di Palme i dodeljuje se najboljem kinematograferu (snimateljski duo Lukaš Žal i Ričard Lenkževski). Tako je od pet nominacija Pavlikovski za „Idu” osvojio četiri „evropska oskara”. Na opšte iznenađenje Pavlikovski je izašao na scenu i peti put, kada je obelodanjeno da je „Ida” osvojila i nagradu za najbolji film prema oceni evropske publike.

 Pavlikovski, koji se zbog rada na filmu „Ida” iz Londona vratio u rodnu Poljsku, ostavio je tako za sobom rediteljske majstore poput Nurija Bilgea Džejlana, Andreja Zvjaginceva i Larsa fon Trira čiji su filmovi imali takođe po pet nominacija zahvaljujući glasovima oko tri hiljade članova Evropske akademije za film.

Inače, „Ida” je crno-beli film o mladoj katoličkoj časnoj sestri koja tokom posete tetki- komunistkinji i sudiji, otkriva pravu istinu o svom pravom poreklu. Ida je Jevrejka, njeni roditelji su ubijeni u logoru, a ona poverena na usvajanje i čuvanje jednom katoličkom konviktu. Radnja filma je smeštena u pedesete godine prošlog veka u Poljskoj i na posredan način govori o velikom stradanju Jevreja u ovoj zemlji, ali i o gubitku porekla, identiteta, pa i ideologije.

Pavel Pavlikovski je svoju rediteljsku karijeru započeo u Velikoj Britaniji, prvo kao dokumentarista na Bi Bi Si-ju (1992. režirao je dokumentarac o Radovanu Karadžiću „Srpska epika”), a potom i kao autor dugometražnih filmova „Žena iz susedstva”, „Poslednje utočište” i „Moje leto ljubavi” za koje je osvajao nagrade Bafta. Na beogradskom Festu 2007. godine, zajedno sa potpisnicom ovih redova, učestvovao je u radu žirija za dodelu „Politikine” nagrade za najbolji film programa „Evropa van Evrope”. Film „Ida” beogradska publika je imala priliku da vidi na ovogodišnjem Festu. Njegov trijumf u Rigi, trijumf je i kinematografije Poljske, jer se filmovi ove zemlje dugo nisu nalazila u vrhu listi za nagrade Evropske akademije za film.

 Najbolji evropski glumac 2014. je britanski glumac Timoti Spol, za maestralno odigranu ulogu slavnog slikara Tarnera u istoimenom biografskom filmu Majka Lija, za koju je već osvojio „Zlatnu palmu” na ovogodišnjem Kanskom festivalu, a EFA za najbolju ulogu pripala je francuskoj glumici Marion Kotijar za ulogu u belgijskom filmu „Dva dana i noć” braće Darden.

 Nagrada Evropsko otkriće godine pripala je ukrajinskom filmu „Pleme”  Miroslava Šlabošpickija, nemom filmu koji ogromnom vizuelnom snagom duboko ulazi u svet gluvonemih osoba iz čije se perspektive posmatra društvo koje ih pravilima i međama okružuje.

 Najbolji kompozitor 2014. je Mika Levi koja je komponovala originalnu muziku za film „Ispod kože” Stivena Najta, najbolji dizajner zvuka je Joakim Sanstrom („Starred Up” Dejvida Mekenzija), kostimograf Nataša Kurtjus-Nos i scenograf Klaus-Rudolf Amler (oboje za austrijsko-nemački vestern film „Mračna dolina” Andreasa Prohaske), a najbolji montažer je Džastin Rajt (montirala je britanski film „Lok” Toma Hardija). Nagrada Eurimaža za najbolji koprodukcijski rad pripala je irskom producentu Edu Giniju.  

 Pobednički dokumentarni film 2014. je nemačko-austrijski „Gospodar univerzuma” Marka Baudera, koji otkriva tajanstveni svet bankara kao najuticajnijih ljudi na planeti, daleko moćnijih od političara.

 Najbolji animirani film je „Umetnost sreće” italijanskog autora Alesandra Raka, dok je za najbolji kratkometražni proglašen film „Kokoška” bosanske rediteljke Une Gunjak i nemačko-hrvatske produkcije.

 „Evropski oskar” za izuzetan doprinos evropskom filmu, predsednik EFA Vim Venders uručio je britanskom reditelju Stivu Mekvinu uz reči da je on „jedan od najvećih vizuelnih umetnika našeg vremena. Mekvin je snimio svega tri filma: „Glad”, „Sram” i „ 12 godina ropstva”, ali kako je reč o delima snažne vizuelnosti odluka borda Evropske akademije za film nije za čuđenje. Stiv Mekvin je u govoru zahvalnosti svoju nagradu posvetio Žanu Vigou koji mu je bio uzor.

Najdirljiviji trenutak 27. Ceremonije dodela nagrada EFA, bio je onaj kada je potpredsednica Evropske akademije Anješka Holand uručila „evropskog oskara” za životno delo francuskoj legendi Anjes Vardi koja je iskreno govorila o 60 godina rada na filmu, što je značilo i 60 godina borbe za pronalaženje novca za ono što je pokretnim slikama želela da kaže svetu.

 Tokom EFA vikenda u Rigi, održane su i dve sesije generalne skupštine Evropske filmske akademije, u kojima je kao član borda učestvovao i naš reditelj Goran Paskaljević. I ove godine dnevni list „Politika” bio je medijski partner Evropske akademije za film.